Хадис: „Када би онај ко пролази испред онога који клања знао какав грех тиме носи, било би му боље да стоји (и чека) четрдесет него да прође испред њега.“

عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، أَنَّ زَيْدَ بْنَ خَالِدٍ الْجُهَنِيَّ رَضيَ اللهُ عنه، أَرْسَلَهُ إِلَى أَبِي جُهَيْمٍ رَضيَ اللهُ عنه، يَسْأَلُهُ مَاذَا سَمِعَ مِنْ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَارِّ بَيْنَ يَدَيِ الْمُصَلِّي؟ قَالَ أَبُو جُهَيْمٍ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَوْ يَعْلَمُ الْمَارُّ بَيْنَ يَدَيِ الْمُصَلِّي مَاذَا عَلَيْهِ لَكَانَ أَنْ يَقِفَ أَرْبَعِينَ خَيْرًا لَهُ مِنْ أَنْ يَمُرَّ بَيْنَ يَدَيْهِ» قَالَ أَبُو النَّضْرِ: لَا أَدْرِي قَالَ: أَرْبَعِينَ يَوْمًا أَوْ شَهْرًا أَوْ سَنَةً؟
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 507]

Од Бусра ибн Сeида се преноси да је Зејд ибн Халид ел-Џухени, радијаллаху анху, послао њега код Ебу Џухајма, радијаллаху анху, да га упита:
„Када би онај ко пролази испред онога који клања знао какав грех тиме носи, било би му боље да стоји (и чека) четрдесет него да прође испред њега.“ Ебу Надр је рекао: „Не знам да ли је рекао: четрдесет дана, месеци, или година.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 507]

Коментар

Посланик, алејхисселам, упозорио је на пролазак испред онога ко обавља молитву, без обзира било да је у питању обавезна или добровољна молитва. Ако би онај ко то чини свесно знао колики је грех који тиме стиче, изабрао би да стоји четрдесет (дана, месеци или година) – јер му је то боље него да прође испред особе која молитву обавља. Рекао је Ебу Надр, преносилац хадиса: „Не знам да ли је рекао: четрдесет дана, месеци, или година.“

Користи хадиса

1. Забрањено је пролазити испред особе која обавља молитву ако нема препреку (сутру), или пролазити између њега и те препреке ако је поставио сутру.
2. Ибн Хаџер је рекао: „Постоји разилажење у одређивању тог простора, неки кажу: између особе која обавља молитву и места где пада на сеџду, други: на растојању од три лакта, а неки: колико се може добацити каменом.“
3. Рекао је ес-Сујути: „Оно што се мисли под „проласком“ јесте да неко пређе испред особе која обавља молитву у правцу попречном смеру кибле. Ако се креће у истом смеру као кибла, не улази у овај укор.“
4. Такође, пожељно је да човек не клања на местима где људи морају пролазити, како не би угрозио своју молитву, нити довео друге у грех. Зато је дужан да постави сутру (препреку) између себе и места проласка.
5. Из овога се закључује и да је: грех на Будућем свету, макар био „мали“, тежи од било какве тешкоће на овом свету.