حديث: „Не сме се наносити штета, нити на нанету штету штетом узвраћати.“

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ سَعْدِ بْنِ مَالِكِ بْنِ سِنَانٍ الخُدْرِيّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَا ضَرَرَ وَلَا ضِرَارَ».
[حسن] - [رواه ابن ماجه، والدارقطني، وغيرهما مسندًا] - [الأربعون النووية: 32]

Од Ебу Се'ида Ел-Худрија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Не сме се наносити штета, нити на нанету штету штетом узвраћати.“
[حسن] - [رواه ابن ماجه والدارقطني وغيرهما مسندًا] - [الأربعون النووية - 32]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису нам појашњава да нам је обавеза да отклањамо штету у било ком облику, било да долази од нас самих или од других. Дакле, није дозвољено никоме да себи или другима нанесе штету. Осим тога, није дозвољено узвраћати штетом на штету, јер се тако штета не може отклонити. Изузетак од овог правила је када се врши одмазда без прекорачивања дозвољене границе.

من فوائد الحديث

1. Забрањено је узвратити некоме више од исте мере.
2. Узвишени Аллах није Својим робовима наредио ништа што им наноси штету.
3. Хадис је основни принцип забране наношења штете, било речју, делом или нечињењем.
4. Шеријатско правило гласи: „Штету је потребно уклонити.” Дакле, шеријат не одобрава штету и осуђује наношење штете.