عَنِ الأَسْوَدِ بنِ يَزِيدَ قَالَ:
سَأَلْتُ عَائِشَةَ مَا كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَصْنَعُ فِي بَيْتِهِ؟ قَالَتْ: كَانَ يَكُونُ فِي مِهْنَةِ أَهْلِهِ -تَعْنِي خِدْمَةَ أَهْلِهِ-، فَإِذَا حَضَرَتِ الصَّلاَةُ خَرَجَ إِلَى الصَّلاَةِ.
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 676]
المزيــد ...
Од ел-Есведа ибн Језида преноси се да је рекао:
„Упитао сам Аишу: Шта је Аллахов Посланик, алејхисселам, радио у својој кући?“
Она је одговорила:
„Био је на услузи својој породици“ — мисли се: помагао је својим укућанима —
а када би наступило време молитве, излазио би на молитву.“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 676]
Мајка верника Аиша, нека је Аллах задовољан њом, упитана је о понашању Аллаховог Посланика, алејхисселам, у кући и шта је радио? Па је одговорила: „Био је човек као и сваки други човек. Радио је оно што мушкарци раде у својим кућама, био је на услузи себи и својој породици: музао би своју овцу, крпио одећу, поправљао своју обућу, и крпио своју посуду. А када би наступила молитва и био позван на њу, излазио би на молитву без одлагања.“