حديث: „Аллахумме леке еслемту, ве бике аменту, ве алејке тевеккелту, ве илејке енебту, ве бике хасамту. Аллахумме инни еузу би-иззетике, ла илахе илла енте, ен тудиллени. Ентел-Хајјул-лези ла јемуту, вел-џинну вел-инсу јемутуне.“ „Аллаху, Теби се покоравам, у Тебе верујем, у Тебе се уздам, Теби се враћам и само се у име Твоје парничим; Аллаху мој, утичем се Твојим достојанством и снагом, нема другог бога осим Тебе, од заблуде! Ти си вечно Живи, а сви џини и људи су смртници!“

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضيَ اللهُ عنهما أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ:
«اللهُمَّ لَكَ أَسْلَمْتُ، وَبِكَ آمَنْتُ، وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ، وَإِلَيْكَ أَنَبْتُ، وَبِكَ خَاصَمْتُ، اللهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِعِزَّتِكَ، لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ أَنْ تُضِلَّنِي، أَنْتَ الْحَيُّ الَّذِي لَا يَمُوتُ، وَالْجِنُّ وَالْإِنْسُ يَمُوتُونَ».
[صحيح] - [متفق عليه، وهذا لفظ مسلم ورواه البخاري مختصرًا] - [صحيح مسلم: 2717]

Од Ибн Аббаса, нека је Бог задовољан њима обојицом, преноси се да је Аллахов Посланик, нека су благослов и мир на њега, говорио:
„Аллахумме леке еслемту, ве бике аменту, ве алејке тевеккелту, ве илејке енебту, ве бике хасамту. Аллахумме инни еузу би-иззетике, ла илахе илла енте, ен тудиллени. Ентел-Хајјул-лези ла јемуту, вел-џинну вел-инсу јемутуне.“ „Аллаху, Теби се покоравам, у Тебе верујем, у Тебе се уздам, Теби се враћам и само се у име Твоје парничим; Аллаху мој, утичем се Твојим достојанством и снагом, нема другог бога осим Тебе, од заблуде! Ти си вечно Живи, а сви џини и људи су смртници!“
[صحيح] - [متفق عليه وهذا لفظ مسلم ورواه البخاري مختصرًا] - [صحيح مسلم - 2717]

الشرح

Међу молитвама Посланика, нека су мир и благослов на њега, било је и то да је говорио: „Боже, Теби сам се предао“ и потпуно покорио, „у Тебе сам поверовао“ и потврдио, „у Тебе се уздам“ и препуштам и ослањам се, „Теби се враћам и Теби се обраћам“, „и Тобом се борим“ и расправљам са Твојим непријатељима. „Боже, молим Те и тражим уточиште“ у Твојој „моћи и сили,“ Твојој снази и превласти, „нема божанства осим Тебе“ и нема истинског обожаваног осим Тебе, „да ме не одведеш“ од упуте и успеха ка Твоме задовољству. „Ти си Живи који не умире,“ који не нестаје, „а људи и џини умиру.“

من فوائد الحديث

1. Прописаност похвале пре тражења.
2. Обавеза ослањања искључиво на Узвишеног Бога и тражење заштите од Њега, јер је Он Тај Који поседује све особине савршенства. Само се на Њега треба ослонити, док су сва створења немоћна и смртна, те стога нису достојна да се на њих ослањамо.
3. Следити пример Божијег Посланика, нека су благослов и мир на њега, у молитви овим свеобухватним и снажним речима које изражавају истинску веру и највиши степен уверења.
4. Ес-Синди је рекао: „Његове речи ‘Ти си Живи’ значе да се код Тебе, а не на неког другог, треба тражити уточиште (о Господару).“