عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدْخُلُ الْخَلَاءَ، فَأَحْمِلُ أَنَا وَغُلَامٌ نَحْوِي إِدَاوَةً مِنْ مَاءٍ وَعَنَزَةً فَيَسْتَنْجِي بِالْمَاءِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 271]
المزيــد ...
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао:
„Када би Аллахов Посланик, мир над њим, улазио у нужник, ја и један дечак сличних година доносили бисмо посуду с водом и један штап (или: штапић за ослонац), па би се он чистио водом.”
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 271]
Енес ибн Малик, нека је Аллах задовољан њим, приповеда да је он, заједно с другим младићем сличних година, пратио Аллаховог Посланика, мир над њим, када би излазио ради физиолошке потребе. Са собом су носили штап с оштрим врхом, сличним копљу, који је служио као параван — или да се на њега окачи покривка, или као преграда коју би ставили испред Посланика током обављања молитве. Такође су носили малу кожну посуду с водом. Када би Посланик завршио, један од њих би му додао посуду, па би се он очистио водом.