عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدْخُلُ الْخَلَاءَ، فَأَحْمِلُ أَنَا وَغُلَامٌ نَحْوِي إِدَاوَةً مِنْ مَاءٍ وَعَنَزَةً فَيَسْتَنْجِي بِالْمَاءِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 271]
المزيــد ...
Енес бин Малик, Аллах нека е задоволен со него, раскажува:
„Кога Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, одеше по нужда, јас и уште едно момче на мои години носевме мешина со вода и стап налик на копје, па тој се чистеше со вода.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 271]
Енес бин Малик, Аллах нека е задоволен со него, објаснува дека секогаш кога Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, излегувал за извршување на природната потреба, тој и едно момче на негова возраст го следеле. Со себе носеле стап со наострен врв налик на врв на копје – кој служел како преграда за намаз или за закачување покривка што му обезбедувала приватност – и мал кожен сад со вода. Откако Пратеникот, салаллаху алејхи ве селем, ќе завршел, тие му ја подавале водата за да се исчисти со неа.