Хадис: ‘Узми из његовог иметка онолико колико је обичај, онолико колико ти је потребно за тебе и твоју децу.’“

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها قَالَت:
دَخَلَتْ هِنْدٌ بِنْتُ عُتْبَةَ امْرَأَةُ أَبِي سُفْيَانَ عَلَى رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ شَحِيحٌ، لَا يُعْطِينِي مِنَ النَّفَقَةِ مَا يَكْفِينِي وَيَكْفِي بَنِيَّ إِلَّا مَا أَخَذْتُ مِنْ مَالِهِ بِغَيْرِ عِلْمِهِ، فَهَلْ عَلَيَّ فِي ذَلِكَ مِنْ جُنَاحٍ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «خُذِي مِنْ مَالِهِ بِالْمَعْرُوفِ مَا يَكْفِيكِ وَيَكْفِي بَنِيكِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1714]

Аиша, нека је Аллах задовољан њом, казује:
„Хинд бинт Утба, супруга Ебу Суфијана, дошла је Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘О Божији Посланиче, Ебу Суфијан је шкрт човек. Не даје ми довољно средстава које би било довољно за мене и моју децу, осим онога што узмем од његовог иметка без његовог знања. Да ли сам због тога грешна?’ Посланик, алејхисселам, рекао је: ‘Узми из његовог иметка онолико колико је обичај, онолико колико ти је потребно за тебе и твоју децу.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1714]

Коментар

Хинд бинт Утба, нека је Аллах задовољан њоме, затражила је одговор од Посланика, алејхисселам, у вези са својим супругом Ебу Суфијаном, нека је Аллах задовољан њиме. Рекла је да је он шкрт и да чува свој иметак, те јој не даје довољно за издржавање ње и њене деце. Због тога је принуђена да узима из његовог иметка у тајности, без његовог знања. Питала је: „Да ли због тога сносим грех?“ Посланик, алејхисселам, одговорио је: „Узми за себе и своју децу из његовог иметка онолико колико је уобичајено и довољно према потребама, па чак и без његовог знања.“

Користи хадиса

1. Обавеза издржавања супруге и деце.
2. Ибн Хаџер је рекао: „О значењу речи Посланика ‘узми из његовог иметка оно што ти је довољно’, упутио ју је на обичај у ономе што није шеријатски прецизирано.“
3. Овај хадис указује на дозволу да се особа спомене на начин који јој не прија, ако је то у контексту тражења верског прописа (истифта), жалбе или сличних околности. Ово је један од случајева у којима је оговарање дозвољено.
4. Куртуби је рекао: „Хинд није желела да опише Ебу Суфијана као шкртоицу у свим његовим стањима, већ је говорила о свом положају код њега, истичући да је био ограничен у давању за њу и њену децу. То не значи да је био шкрт у апсолутном смислу, јер многи угледници поступају на тај начин према својим породицама, док дају предност странцима како би их привукли и задобили њихову наклоност.“