حديث: ‘Узми из његовог иметка разумно, онолико колико ти је потребно за тебе и твоју децу.’“

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها قَالَت:
دَخَلَتْ هِنْدٌ بِنْتُ عُتْبَةَ امْرَأَةُ أَبِي سُفْيَانَ عَلَى رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ شَحِيحٌ، لَا يُعْطِينِي مِنَ النَّفَقَةِ مَا يَكْفِينِي وَيَكْفِي بَنِيَّ إِلَّا مَا أَخَذْتُ مِنْ مَالِهِ بِغَيْرِ عِلْمِهِ، فَهَلْ عَلَيَّ فِي ذَلِكَ مِنْ جُنَاحٍ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «خُذِي مِنْ مَالِهِ بِالْمَعْرُوفِ مَا يَكْفِيكِ وَيَكْفِي بَنِيكِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1714]

Аиша, нека је Бог задовољан њом, казује:
Од мајке верника, Аише, нека је Бог задовољан њоме, преноси се: „Хинд бинт Утба, супруга Ебу Суфијана, дошла је Посланику, мир и благослов Божији нека су на њега, и рекла: ‘О Божији Посланиче , Ебу Суфијан је шкрт човек. Не даје ми довољно средстава које би било довољно за мене и моју децу, осим онога што узмем од његовог иметка без његовог знања. Да ли сам због тога грешна?’ Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао је: ‘Узми из његовог иметка разумно, онолико колико ти је потребно за тебе и твоју децу.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1714]

الشرح

Хинд бинт Утба, нека је Бог задовољан њоме, затражила је одговор од Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, у вези са својим супругом Ебу Суфијаном, нека је Бог задовољан њиме. Рекла је да је он шкрт и веома пажљив према свом иметку, те јој не даје довољно за издржавање ње и њене деце. Због тога је принуђена да узима из његовог иметка у тајности, без његовог знања. Питала је: „Да ли због тога сносим грех?“ Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, одговорио је: „Узми за себе и своју децу из његовог иметка онолико колико је уобичајено и довољно према потребама, па чак и без његовог знања.“

من فوائد الحديث

1. Обавеза издржавања супруге и деце.
2. Ибн Хаџар је рекао: „О значењу речи Посланика ‘узми из његовог иметка оно што ти је довољно’, оно што је довољно по обичају, то није шеријатски прецизирано.“
3. Овај хадис указује на дозволу да се особа спомене на начин који јој не прија, ако је то у контексту тражења верског савета (истифта), жалбе или сличних околности. Ово је један од случајева у којима је оговарање дозвољено.
4. Куртуби је рекао: „Хинд није желела да опише Ебу Суфијана као шкртоицу у свим његовим стањима, већ је говорила о свом положају код њега, истичући да је био ограничен у давању за њу и њену децу. То не значи да је био шкрт у апсолутном смислу, јер многи угледници поступају на тај начин према својим породицама, док дају предност странцима како би их привукли и задобили њихову наклоност.“