حديث: ‘Заиста је гроб прва станица на путу ка Ахирету. Ако из њега неко изађе спашен, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спашен, оно што следи биће му теже.’“

عَن هَانِئ مَوْلَى عُثْمَانَ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ: كَانَ عُثْمَانُ إِذَا وَقَفَ عَلَى قَبْرٍ بَكَى حَتَّى يَبُلَّ لِحْيَتَهُ، فَقِيلَ لَهُ: تُذْكَرُ الْجَنَّةُ وَالنَّارُ فَلَا تَبْكِي، وَتَبْكِي مِنْ هَذَا؟ فَقَالَ: إِنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ:
«إِنَّ الْقَبْرَ أَوَّلُ مَنْزِلٍ مِنْ مَنَازِلِ الْآخِرَةِ، فَإِنْ نَجَا مِنْهُ فَمَا بَعْدَهُ أَيْسَرُ مِنْهُ، وَإِنْ لَمْ يَنْجُ مِنْهُ فَمَا بَعْدَهُ أَشَدُّ مِنْهُ».
[حسن] - [رواه الترمذي وابن ماجه] - [سنن الترمذي: 2308]

Од Ханија, ослобођеног роба Османа, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Осман би заплакао када би стао поред гроба, све док му брада не би била мокра. Речено му је: ‘Спомињеш Рај и Пакао и не плачеш, а плачеш због овога?’ Одговорио је: ‘Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао:
‘Заиста је гроб прва станица на путу ка Ахирету. Ако из њега неко изађе спашен, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спашен, оно што следи биће му теже.’“
[حسن] - [رواه الترمذي وابن ماجه] - [سنن الترمذي - 2308]

الشرح

Када би вођа правоверних, Осман ибн Афан, радијаллаху анху, стао поред гроба, плакао би док му сузе не натопе браду. „Спомињеш Рај и Пакао, па не плачеш ни од чежње за Рајем ни од страха од Пакла! А плачеш због гроба?“ Одговорио је: „Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, обавестио је да је гроб прва станица од станица Ахирета. Ако се неко спасе и избави из њега, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спасен од његове казне, оно што следи биће још теже од онога што је у њему.“

من فوائد الحديث

1. Објашњење страха од Бога код Османа, радијаллаху анху, иако је био један од оних којима је обећан Рај.
2. Дозвољеност плакања при сећању на страхоте гроба и Судњег дана.
3. Доказ постојања награде и казне у гробу.
4. Упозорење на страхоту казне у гробу.