عَن هَانِئ مَوْلَى عُثْمَانَ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ: كَانَ عُثْمَانُ إِذَا وَقَفَ عَلَى قَبْرٍ بَكَى حَتَّى يَبُلَّ لِحْيَتَهُ، فَقِيلَ لَهُ: تُذْكَرُ الْجَنَّةُ وَالنَّارُ فَلَا تَبْكِي، وَتَبْكِي مِنْ هَذَا؟ فَقَالَ: إِنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ:
«إِنَّ الْقَبْرَ أَوَّلُ مَنْزِلٍ مِنْ مَنَازِلِ الْآخِرَةِ، فَإِنْ نَجَا مِنْهُ فَمَا بَعْدَهُ أَيْسَرُ مِنْهُ، وَإِنْ لَمْ يَنْجُ مِنْهُ فَمَا بَعْدَهُ أَشَدُّ مِنْهُ».
المزيد
Од Ханија, ослобођеног роба Османа, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Осман би заплакао када би стао поред гроба, све док му брада не би била мокра. Речено му је: ‘Спомињеш Рај и Пакао и не плачеш, а плачеш због овога?’ Одговорио је: ‘Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао:
‘Заиста је гроб прва станица на путу ка Ахирету. Ако из њега неко изађе спашен, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спашен, оно што следи биће му теже.’“
