عَنْ أَبِي هُرَيْرَة رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُول اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«إنَّ اللَّهَ تَعَالَى قَالَ: مَنْ عَادَى لِي وَلِيًّا فَقْد آذَنْتُهُ بِالحَرْبِ، وَمَا تَقَرَّبَ إلَيَّ عَبْدِي بِشَيْءٍ أَحَبَّ إلَيَّ مِمَّا افْتَرَضْتُ عَلَيْهِ، وما يَزَالُ عَبْدِي يَتَقَرَّبُ إلَيَّ بِالنَّوَافِلِ حَتَّى أُحِبَّهُ، فَإِذَا أَحْبَبْتُهُ كُنْتُ سَمْعَهُ الَّذِي يَسْمَعُ بِهِ، وَبَصَرَهُ الَّذِي يُبْصِرُ بِهِ، وَيَدَهُ الَّتِي يَبْطِشُ بِهَا، وَرِجْلَهُ الَّتِي يَمْشِي بِهَا، وَإِنْ سَأَلَنِي لَأُعْطِيَنَّهُ، وَلَئِنْ اسْتَعَاذَنِي لَأُعِيذَنَّهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [الأربعون النووية: 38]
المزيــد ...
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Узвишени Аллах је рекао: ‘Ко узнемири Мог миљеника, Ја ћу му објавити рат. Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне молитве (фарзови) које сам му прописао. Потом ће Ми се роб устрајно приближавати нафилама (добровољним молитвама) све док га не заволим. Када га заволим, постаћу слух његов којим слуша, вид његов којим гледа, рука његова којом узима, нога његова којом хода. Ако Ме замоли за нешто, даћу му; а ако од Мене заштиту затражи, заиста ћу му је пружити.’“
[صحيح] - [رواه البخاري]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је обавестио у овом хадиси-кудсију да је Узвишени Аллах рекао: „Ко узнемири једног од Мојих штићеника, расрди га или замрзи, Ја сам му објавио непријатељство.“ Аллахов евлија (миљеник) је богобојазни верник. Онолико колико је човек верник и богобојазан, толико ће бити и Аллахов миљеник. Муслиман се не може приближити Узвишеном ни једним делом, осим кроз обавезне молитве (фарзове) и избегавање харама (забрањених дела). Поред тога, роб ће се приближавати Њему непрестано и добровољним молитвама након обавезних све док не постигне Аллахову љубав. Када га Узвишени заволи, Он ће његова четири дела тела учинити средством у постизању добра: 1. да слуша само оно чиме је Узвишени Аллах задовољан; 2. да гледа само оно чиме је Узвишени Аллах задовољан; 3. да чини и делује својим рукама само онако како је Он Узвишени задовољан; 4. да га његова стопала воде само ка местима којима је Он задовољан, и неће се трудити да ради осим оно што је добро. Поред тога, ако тај човек затражи нешто од Аллаха, Он ће му то испунити. Дакле, биће од оних чија се дова прима. Такође, ако затражи уточиште код Њега, Узвишени Аллах ће га заштитити од свега чега се прибојава.