حديث: „Не улазите у домове оних који су сами себи неправду чинили, осим плачући,

عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ عُمَرَ رَضيَ اللهُ عنهُما قَالَ: مَرَرْنَا مَعَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى الْحِجْرِ، فَقَالَ لَنَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَا تَدْخُلُوا مَسَاكِنَ الَّذِينَ ظَلَمُوا أَنْفُسَهُمْ، إِلَّا أَنْ تَكُونُوا بَاكِينَ؛ حَذَرًا أَنْ يُصِيبَكُمْ مِثْلُ مَا أَصَابَهُمْ» ثُمَّ زَجَرَ فَأَسْرَعَ حَتَّى خَلَّفَهَا.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2980]

Од Абдуллаха ибн Омера, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао:
„Не улазите у домове оних који су сами себи неправду чинили, осим плачући, из страха да вас не задеси оно што је задесило њих.“ Затим је Посланик, алејхисселам, наредио да се пожури, па је наставио док то место није остало иза њих.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2980]

الشرح

Посланик, алејхисселам, забранио је, када је прошао поред насеља Семуда, улазак у домове оних који су били кажњени због своје неправде. Забрана се односи на улазак или посету тим местима, осим ако особа улази са сузама и поуком у срцу, из страха да је не задеси исто оно што је задесило њих – Божија казна. Потом је Посланик покренуо своју животињу и пожурио све док није прошао тај простор.

من فوائد الحديث

1. Размишљање о стању оних које је Узвишени Аллах уништио подстиче на извлачење поука и избегавање греха који су их задесили. Ово је упозорење против немара и недовољног размишљања о Божијим знаковима.
2. Места ових кажњених народа не треба да се насељавају нити претварају у стална пребивалишта, јер стални становник не може увек бити у стању скрушености и плача. Пошто је улазак у ова места дозвољен само са таквим ставом, живот на тим местима је неприхватљив.
3. Учењак ен-Невеви је рекао: „Ово указује на подстицање скрушености и будности приликом проласка кроз места где су живели неправедни народи или где се спустила Божија казна. Сличан пример је пожуривање у долини Мухассир, јер су тамо уништени људи са слоном. Стога, када неко пролази кроз оваква места, треба да буде свестан, да осећа страх, плаче, узима поуку из њихове судбине и њиховог пропадања. Такође, треба тражити уточиште код Бога од сличне судбине.“
4. Забрана и упозорење обухватају настамбе народа Семуд, као и других сличних народа које је задесила Божија казна.
5. Забрањено је коришћење ових места и подручја за туризам, излете или сличне активности.