Хадис: 'Кући Мухаммедовој дошле су многе жене жалећи се на своје мужеве. Такви (мужеви) нису најбољи међу вама.'

عَنْ إِيَاسِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي ذُبَابٍ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَا تَضْرِبُوا إِمَاءَ اللَّهِ» فَجَاءَ عُمَرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: ذَئِرْنَ النِّسَاءُ عَلَى أَزْوَاجِهِنَّ، فَرَخَّصَ فِي ضَرْبِهِنَّ، فَأَطَافَ بِآلِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نِسَاءٌ كَثِيرٌ يَشْكُونَ أَزْوَاجَهُنَّ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَقَدْ طَافَ بِآلِ مُحَمَّدٍ نِسَاءٌ كَثِيرٌ يَشْكُونَ أَزْوَاجَهُنَّ، لَيْسَ أُولَئِكَ بِخِيَارِكُمْ».
[صحيح] - [رواه أبو داود وابن ماجه] - [سنن أبي داود: 2146]

Од Ијаса ибн Абдуллаха ибн Еби Зубаба, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: "Рекао је Аллахов Посланик, алејхисселам:
'Не ударајте Аллахове робиње (жене).' Затим је Омер дошао Посланику, алејхисселам, и рекао: 'Жене су постале дрске према својим мужевима', па је Посланик дозволио да их (у одређеним случајевима) ударе. После тога, многе жене су дошле у кућу Посланика, жалећи се на своје мужеве. Тада је Посланик, алејхисселам, рекао: 'Кући Мухаммедовој дошле су многе жене жалећи се на своје мужеве. Такви (мужеви) нису најбољи међу вама.'"
[صحيح] - [رواه أبو داود وابن ماجه] - [سنن أبي داود - 2146]

Коментар

Посланик, алејхисселам, забранио је ударање жена. Тада је дошао вођа правоверних, Омер ибн ел-Хаттаб, радијаллаху анху, и рекао: „О Аллахов Посланиче, жене су постале дрске према својим мужевима и лоше се понашају.“ Тада је Посланик, алејхисселам, дозволио да се жене могу ударити, ненасилно и без повреде, ако за то постоји разлог, као што је упорно одбијање да испуне права мужа и отворена непослушност. Након тога дошле су жене код супруга Посланика, алејхисселам, жалећи се на то да их њихови мужеви тешко и болно ударају, злоупотребљавајући ову дозволу. Тада је Посланик, алејхисселам, рекао: „Ови људи који тешко и болно ударају своје жене, нису најбољи међу вама.“

Користи хадиса

1. У хадису је појашњена врлина лепог опхођења према женама, стрпљење с њима и прећуткивање неких њихових поступака боље је од ударања.
2. Аллах Узвишени омогућио ударање као последњу фазу у непослушности код жена, рекавши: А оне чије се непослушности прибојавате, ви посаветујте, а онда се од њих у постељи раставите, па их и ударите; а кад вам постану послушне, онда им зулум не чините! – Аллах је, заиста, Узвишен и Велики! (Ен-Ниса, 34.) Ове три мере наведене су по редоследу, а не да се спроведу све одједном. – Најпре се почиње са саветом, поучавањем и подсећањем на дужности. – Ако то користи — то је најбоље. – Ако не користи, прелази се на одвајање у постељи. – Ако и то не делује, онда је дозвољено ударање ради опомене, а не ради освете (ударци морају бити благи, који не остављају траг, и с намером поправљања, не понижавања).
3. Муж је одговоран у својој кући, и обавезан је да васпитава и усмерава укућане мудрошћу и лепим саветом.
4. Дозвољено је поново се обратити учењаку у вези с његовим одговором (фетвом), ради провере њених последица и исхода.
5. Дозвољено је поднети жалбу владару или учењаку ако је подносилац жалбе претрпео штету.