+ -

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ رضي الله عنه أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَا مِنْ مُسْلِمٍ يَدْعُو بِدَعْوَةٍ لَيْسَ فِيهَا إِثْمٌ، وَلَا قَطِيعَةُ رَحِمٍ، إِلَّا أَعْطَاهُ اللهُ بِهَا إِحْدَى ثَلَاثٍ: إِمَّا أَنْ تُعَجَّلَ لَهُ دَعْوَتُهُ، وَإِمَّا أَنْ يَدَّخِرَهَا لَهُ فِي الْآخِرَةِ، وَإِمَّا أَنْ يَصْرِفَ عَنْهُ مِنَ السُّوءِ مِثْلَهَا» قَالُوا: إِذنْ نُكْثِرُ، قَالَ: «اللهُ أَكْثَرُ».

[صحيح] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد: 11133]
المزيــد ...

Ебу Сеид, Аллах нека е задоволен со него, пренесува дека Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, рекол:
„Ниту еден муслиман нема да упати дова во која нема грев, ниту прекин на роднинските врски, а Аллах да не му даде преку таа дова една од три работи: или ќе му ја исполни веднаш, или ќе му ја зачува за Ахирет, или ќе го заштити од некакво зло во иста мера.“ Асхабите рекоа: „Тогаш да правиме дова уште повеќе.“ А тој одговори: „Аллах ќе даде уште повеќе.“

[صحيح] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد - 11133]

Објаснување

Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, појаснил дека кога муслиманот ќе упати дова до Аллах, и во неа нема грев – како што е да бара олеснување за да направи грев или неправда – ниту има во неа прекин на роднинските врски – како да направи дова против своите деца или роднини – тогаш Аллах, преку таа дова, му дава едно од три: Или ќе му ја исполни веднаш и ќе му го даде она што го побарал. Или ќе му ја одложи и ќе му ја запише како награда на Судниот ден – во форма на повисок степен, милост или прошка од гревовите. Или ќе го заштити од некакво зло во неговиот живот – според мерата на таа дова. Тогаш асхабите рекле: „Тогаш ќе правиме уште повеќе дова, за да добиеме нешто од тие добрини.“ На тоа Пратеникот, салаллаху алејхи ве селем, одговорил: „Она што е кај Аллах е уште повеќе и поголемо – Неговата дарежливост не се исцрпува и не престанува.“

من فوائد الحديث

  1. Довата на муслиманот е примена и не се одбива, но под услов да се исполнат нејзините правила и пропишани услови. Затоа, на човекот му се препорачува да прави многу дова и да не брза со очекување на нејзиното исполнување.
  2. Примањето на довата не значи секогаш непосредно добивање на она што се бара – може преку неа да му бидат избришани гревовите, или наградата да му се одложи за Ахиретот.
  3. Ибн Баз рекол: „Упорноста во довата, доброто, убавото мислење за Аллах и неочајувањето се меѓу најсилните причини за нејзиното примање. Затоа, човекот треба постојано и истрајно да упатува дова, да има убаво мислење за Возвишениот Аллах и да знае дека Аллах сè знае и Мудар е – понекогаш го забрзува исполнувањето поради мудрост, а понекогаш го одложува – исто така поради мудрост, или му дава на оној што упатува дова нешто уште подобро од она што го побарал.“
Превод: Англиски Урду Шпански Индонезиски Бенгалски Француски Турски Руски Босански Синхала Индијски Кинески Персиски Виетнамски Тагалог Курдски Хауса Португалски Малајалам Свахили التايلندية الأسامية السويدية الهولندية الغوجاراتية الرومانية المجرية الموري الكانادا الجورجية
Преглед на преводи