حديث: „Заиста се дела вреднују према намерама, и заиста сваком човеку припада оно што је наумио

عَنْ أَمِيرِ المُؤْمِنِينَ أَبِي حَفْصٍ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رضي الله عنه قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«إنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّاتِ، وَإِنَّمَا لِكُلِّ امْرِئٍ مَا نَوَى، فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ فَهِجْرَتُهُ إلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ، وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ لِدُنْيَا يُصِيبُهَا أَوْ امْرَأَةٍ يَنْكِحُهَا فَهِجْرَتُهُ إلَى مَا هَاجَرَ إلَيْهِ».
[صحيح] - [رواه إماما المحدثين أبو عبد الله محمد بن إسماعيل بن إبراهيم بن المغيرة بن بردزبه البخاري، وأبو الحسين مسلم بن الحجاج بن مسلم القشيري النيسابوري في صحيحيهما اللذين هما أصح الكتب المصنفة] - [الأربعون النووية: 1]

Од вође правоверних Ебу Хафса Омера бин Ел-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао:
„Заиста се дела вреднују према намерама, и заиста сваком човеку припада оно што је наумио, па ко учини хиџру у име Аллаха и Његовог Посланика, његова хиџра је у име Аллаха и Његовог Посланика. А ко учини хиџру ради неке овосветске користи или ради жене да се ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.“
[صحيح] - [رواه إماما المحدثين أبو عبد الله محمد بن إسماعيل بن إبراهيم بن المغيرة بن بردزبه البخاري وأبو الحسين مسلم بن الحجاج بن مسلم القشيري النيسابوري في صحيحيهما اللذين هما أصح الكتب المصنفة] - [الأربعون النووية - 1]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису истиче да се према намерама вреднују сва дела, и она која се тичу ибадета (обредословља) и она која се тичу међуљудских односа. У складу с тим, онај ко својим добрим делом жели неки интерес мимо Аллаховог задовољства добиће само то што је наумио без да има награду код Аллаха. С друге стране, ко се добрим делом жели приближити Узвишеном Аллаху, за њега ће бити награђен па чак и ако се радило о нечему свакидашњем, попут конзумирања јела и пића.
Након тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, навео је пример како би боље појаснио какав утицај има намера на дела која су по својој вањштини идентична. Наиме, онај ко учини хиџру са намером да постигне Аллахово задовољство, његова хиџра ће бити примљена и шеријатски исправна, и биће награђен због искрености. А онај ко учини хиџру ради овосветске користи, попут иметка, угледа, трговине или женидбе, неће остварити осим оно што је намеравао, и неће имати никакве награде на ономе свету.

من فوائد الحديث

1. Подстицај на искреност. Дакле, Узвишени Аллах прихвата само она дела која су учињена ради Његовог лица.
2. Дела са којима се исказује покорност Аллаху, уколико се чине само ради обичаја, човек неће имати награду за њих. Међутим, ако их уради са намером да се Аллаху приближи, тада ће бити изузетно награђен.
3. Намера (ар. нијет) јесте оно чиме се разликују поједине врсте ибадета (обредословља) међу собом, као и ибадети од уобичајених радњи и навика.