حديث: „Ко заборави да пости, па једе или пије, нека настави свој пост, јер га је Аллах нахранио и напојио.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ نَسِيَ وَهُوَ صَائِمٌ، فَأَكَلَ أَوْ شَرِبَ، فَلْيُتِمَّ صَوْمَهُ، فَإِنَّمَا أَطْعَمَهُ اللهُ وَسَقَاهُ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1155]

Од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао:
„Ко заборави да пости, па једе или пије, нека настави свој пост, јер га је Аллах нахранио и напојио.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1155]

الشرح

Посланик, мир и благослов на њега, објаснио је да онај ко једе или пије из заборава док пости, било да је у питању обавезни или добровољни пост, треба да настави свој пост и не прекида га, јер није намерно прекинуо пост. То је, заправо, опскрба коју му је Аллах обезбедио, нахранио га и напојио.

من فوائد الحديث

1. Ваљаност поста онога ко једе или пије из заборава.
2. Онај ко једе или пије из заборава нема грех, јер то није учинио по својој вољи.
3. Аллахова милост према Његовим робовима и Његово олакшање за њих, уклањајући тешкоће и оптерећења од њих.
4. Постач не прекида свој пост због било ког чиниоца који поништава пост осим ако су испуњена три услова:
5. Први: Да зна да то квари пост, јер ако је незналица, пост му није поништен.
6. Други: Да се сећа да пости, јер ако је заборавио, његов пост је исправан и не мора га надокнађивати.
7. Трећи: Да то учини својом вољом, а не под присилом, односно да унесе оно што прекида пост по свом избору.