حديث: ‘Ко жели да га Аллах избави од невоља на Судњем дану, нека олакша (отплату дуга) ономе ко је у тешкој ситуацији или нека му опрости дуг.’“

عَنْ أَبَي قَتَادَةَ رضي الله عنه أنَّهُ طَلَبَ غَرِيمًا لَهُ، فَتَوَارَى عَنْهُ ثُمَّ وَجَدَهُ، فَقَالَ: إِنِّي مُعْسِرٌ، فَقَالَ: آللَّهِ؟ قَالَ: آللَّهِ؟ قَالَ: فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«مَنْ سَرَّهُ أَنْ يُنْجِيَهُ اللهُ مِنْ كُرَبِ يَوْمِ الْقِيَامَةِ فَلْيُنَفِّسْ عَنْ مُعْسِرٍ أَوْ يَضَعْ عَنْهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 1563]

Од Ебу Катаде, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је тражио свог дужника који се крио од њега, па га је на крају нашао. Дужник му је рекао: „Ја сам у тешкој ситуацији.“ Ебу Катаде га је упитао: „Заклињеш ли се Богом?“ Он је одговорио: „Заклињем се Аллахом.“ Тада је Ебу Катаде рекао: „Чуо сам Аллаховог посланика, нека су на њега мир и благослов Аллахов, како каже:
‘Ко жели да га Аллах избави од невоља на Судњем дану, нека олакша (отплату дуга) ономе ко је у тешкој ситуацији или нека му опрости дуг.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 1563]

الشرح

Ебу Катаде ел-Енсари, нека је Аллах задовољан њиме, тражио је свог дужника који се крио од њега, па га је пронашао. Дужник му је рекао: „Ја сам у тешкој ситуацији и немам новца да ти вратим дуг.“
Ебу Катаде га је питао да ли се заклиње Аллахом да заиста нема новца?
Он се заклео Аллахом да говори истину.
Ебу Катаде, нека је Аллах задовољан њиме, тада је рекао да је чуо Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, како каже:
„Ко жели и радује се да га Аллах избави од невоља, тешкоћа и страхота Судњег дана, нека олакша ономе ко је у тешкој ситуацији, било тако што ће му продужити рок за отплату дуга, било тако што ће му опростити део дуга или цео дуг.“

من فوائد الحديث

1. Препоручује се продужити рок ономе ко је у тешкој ситуацији до тренутка када буде у могућности да плати, или опростити дуг, делимично или у потпуности.
2. Ко олакша вернику једну од невоља на овом свету, Аллах ће му олакшати невоље на Судњем дану, јер је награда сразмерна делу.
3. Правило: обавезе су боље од добровољних дела, али понекад добровољно дело може бити боље од обавезе. Опраштање дуга ономе ко је у тешкој ситуацији је добровољно дело, а стрпљење и одлагање захтева за наплату је обавеза. У овом случају, добровољно дело је боље од обавезеног.
4. Хадис се односи на онога ко је у тешкој ситуацији, јер такав има оправдање. Међутим, за онога ко има новца, али одуговлачи са плаћањем, Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, је рекао: „Одуговлачење дуга од стране оног ко има је неправда.“