حديث: Немој пропустити да на крају сваког намаза кажеш: ‘Аллаху мој, помози ми да Те величам (зикр), да Ти будем захвалан и да Те на најлепши начин обожавам!’“

عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ صَلَّى عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَخَذَ بِيَدِهِ، وَقَالَ: «يَا مُعَاذُ، وَاللَّهِ إِنِّي لَأُحِبُّكَ»، فَقَالَ: «أُوصِيكَ يَا مُعَاذُ لَا تَدَعَنَّ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلَاةٍ تَقُولُ: اللَّهُمَّ أَعِنِّي عَلَى ذِكْرِكَ وَشُكْرِكَ وَحُسْنِ عِبَادَتِكَ».
[صحيح] - [رواه أبو داود والنسائي وأحمد] - [سنن أبي داود: 1522]

Му'аз бин Џебел, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
да му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „О Му'азе, ја те заиста волим, па ћу те посаветовати. Немој пропустити да на крају сваког намаза кажеш: ‘Аллаху мој, помози ми да Те величам (зикр), да Ти будем захвалан и да Те на најлепши начин обожавам!’“
[صحيح] - - [سنن أبي داود - 1522]

الشرح

Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је узео Му'аза, Аллах био задовољан њиме, за руку па му је рекао: Тако ми Аллаха, ја те, заиста волим. Опоручујем ти о Му'азе да не пропушташ учење дове на крају сваког намаза: „Аллахумме е'инни 'ала зикрике“ (Аллаху мој, помози ми да Те зикр чиним тј. величам), „ве шукрике“ (да Ти будем захвалан), да би задобио још благодати и одагнао од себе несреће, „ве хусни 'ибадетике“ (и да Те на најлепши начин обожавам), то јест искрено се покоравајући Узвишеном Аллаху у складу са праксом Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.

من فوائد الحديث

1. Прописано је шеријатом да када неког волиш у име Аллаха да му то и саопштиш.
2. Похвално је учити ову дову на крају сваког намаза (пре предаје селама) обавезног и добровољног.
3. Ова дова, иако се састоји од мало речи, ипак је садржајна јер се њоме постиже велико добро на оба света.
4. Једна од користи љубави у име Узвишеног Аллаха јесте и међусобно саветовање и потпомагање у добру и на истини.
5. Рекао је ет-Тибби: „Спомињање Аллаха води у стање широкогрудности, захвалност Њему јесте средство до постизања благодати, а циљ ибадета на искрен и исправан начин јесте посвећеност Узвишеном Аллаху и остављање онога што нас одвраћа од Њега“.