Хадис: „Пожурите са сахраном, јер ако је покојник добар, водите га ка добру, а ако није, ослобађате се зла са својих вратова.“
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«أَسْرِعُوا بِالْجِنَازَةِ، فَإِنْ تَكُ صَالِحَةً فَخَيْرٌ تُقَدِّمُونَهَا، وَإِنْ يَكُ سِوَى ذَلِكَ، فَشَرٌّ تَضَعُونَهُ عَنْ رِقَابِكُمْ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1315]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао:
„Пожурите са сахраном, јер ако је покојник добар, водите га ка добру, а ако није, ослобађате се зла са својих вратова.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1315]
Посланик, алејхисселам, наредио је да се пожури са припремом сахране, обављањем молитве за умрлог и његовим укопом. Ако је покојник добар, водите га ка благодатима, а ако није, ослобађате се зла које сте носили на својим плећима.
Користи хадиса
- Ибн Хаџер је рекао: „Препоручује се пожуривање, али тако да се не пређе у претерану журбу која би могла довести до штете за покојника или тешкоћа за онога ко носи или прати сахрану.“
- Пожуривање се ограничава у случајевима када смрт није изненадна или постоји страх да би могла бити у питању несвестица (или кома или клиничка смрт). У том случају, не треба сахрањивати док се смрт не потврди. Такође, одлагање је допуштено ако је у питању мање кашњење ради користи, као што је повећање броја оних који ће молитву обавити или долазак ближњих, под условом да нема бојазни од тога да се тело поквари.
- Подстицање на пожуривање са сахраном је у корист покојника ако је био добар, или у корист пратилаца ако је био лош.
- Рекао је учењак ен-Невави: „Из овога се закључује да треба избегавати дружење са следбеницима неистине и лошим људима.“