عَنْ حُذَيْفَةَ رضي الله عنه قَالَ:
كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَانْتَهَى إِلَى سُبَاطَةِ قَوْمٍ، فَبَالَ قَائِمًا، فَتَنَحَّيْتُ فَقَالَ: «ادْنُهْ» فَدَنَوْتُ حَتَّى قُمْتُ عِنْدَ عَقِبَيْهِ فَتَوَضَّأَ فَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 273]
المزيــد ...
Хузејфе, Аллах био задовољан њиме, каже:
"Био сам са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је отишао до сметлишта, те је стојећи извршио малу физиолошку потребу. Ја сам се удаљио, а он ми рече: 'Дођи.‘ Дођао сам до његових пета, а он се абдестио и притом потрао по мествама.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 273]
Хузејфе б. ел-Јеман, Аллах био задовољан њиме, нас обавештава да је био са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и да је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, хтео обавити физиолошку потребу па је отишао иза зида где су људи одлагали отпад и ту ју је обавио стојећи. Иначе, физиолошку потребу је вршио седећи.
Хузејфе се тада удаљио од њега, а он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Дођи.“ Тада се Хузејфе приближио док није стао иза њега, до стопала, како би му био као застор од погледа у том тренутку.
Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узео абдест, и када је дошао ред на прање стопала, он је потрао по мествама - а оне су биле од танке коже или нечега сличнога, те су прекривале чланке, а није их скинуо.