حديث: .

عَنْ أَنَسٍ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«إِذَا تَوَضَّأَ أَحَدُكُمْ وَلَبِسَ خُفَّيْهِ فَلْيُصَلِّ فِيهِمَا، وَلْيَمْسَحْ عَلَيْهِمَا ثُمَّ لَا يَخْلَعْهُمَا إِنْ شَاءَ إِلَّا مِنْ جَنَابَةٍ».
[صحيح] - [رواه الدارقطني] - [سنن الدارقطني: 781]

Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њим, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Када неко од вас узме абдест и обује местве, нека потире по њима и нека клања у њима. Ако хоће, нека их не скида, осим због џунуплука.“
[صحيح] - [رواه الدارقطني] - [سنن الدارقطني - 781]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, објашњава да, ако муслиман обуче местве, након што се абдестио, а затим изгуби абдест, може да приликом новог абдеста, уколико то жели да потаре по мествама и да тако клања, без скидања, осим ако постане џунуб, када је обавезно да скине чарапе и окупа се.

من فوائد الحديث

1. Није дозвољено потирати по мествама осим ако се обују након узимања абдеста.
2. Време потирања за особу које је у месту боравка је дан и ноћ, а за путника 3 дана и ноћи.
3. Потирање по мествама се односи на малу нечистоћу а не на велику, јер је након велике нечистоће потребно да их изује и опере ноге.
4. Препоручује се намаз у обући, попут чарапа и слично, као начин разликовања од јевреја, под ус ловом да је чиста и да то не смета другим верницима или самој џамији, као што је случај у џамијама с теписима, у којима се не би требала клањати у обући.
5. Потирање по мествама или чарапама је олакшица за овај уммет.