عَنْ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ:
قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَبْيٌ، فَإِذَا امْرَأَةٌ مِنَ السَّبْيِ قَدْ تَحْلُبُ ثَدْيَهَا تَسْقِي، إِذَا وَجَدَتْ صَبِيًّا فِي السَّبْيِ أَخَذَتْهُ، فَأَلْصَقَتْهُ بِبَطْنِهَا وَأَرْضَعَتْهُ، فَقَالَ لَنَا النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَتُرَوْنَ هَذِهِ طَارِحَةً وَلَدَهَا فِي النَّارِ؟» قُلْنَا: لاَ، وَهِيَ تَقْدِرُ عَلَى أَلَّا تَطْرَحَهُ، فَقَالَ: «لَلَّهُ أَرْحَمُ بِعِبَادِهِ مِنْ هَذِهِ بِوَلَدِهَا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 5999]
المزيــد ...
Од Омера ибн ел-Хатаба, радијаллаху анху се преноси:
Доведени су заробљеници пред Посланика, алејхисселам. Међу њима беше једна жена која је нашла (своје) дете, узела га, приљубила уз свој стомак и подојила.
Тада нам Посланик, алејхисселам, рече: „Мислите ли да би ова жена бацила своје дете у ватру?“
Рекосмо: „Не, Аллахов Посланиче.“
Он рече: „Аллах је сигурно милостивији према Својим робовима него што је ова жена милостива према своме детету.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 5999]
Доведоше пред Посланика, алејхисселам, заробљенике из племена ел-Хевазин. Међу њима беше једна жена која је тражила своје дете. Када би пронашла дете, узела би га и подојила, јер је трпела бол од накупљеног млека у грудима. Потом је пронашла своје дете међу заробљеницима, узела га, привила уз свој стомак и подојила. Тада је Посланик, алејхисселам, рекао својим сапутницима: Мислите ли да би ова жена бацила своје дете у ватру? Рекосмо: „Никада га не би бацила својом вољом.“ Тада он рече: „Па Аллах је милостивији према Својим робовима муслиманима него што је ова жена према своме детету.“