عَنْ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ:
قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَبْيٌ، فَإِذَا امْرَأَةٌ مِنَ السَّبْيِ قَدْ تَحْلُبُ ثَدْيَهَا تَسْقِي، إِذَا وَجَدَتْ صَبِيًّا فِي السَّبْيِ أَخَذَتْهُ، فَأَلْصَقَتْهُ بِبَطْنِهَا وَأَرْضَعَتْهُ، فَقَالَ لَنَا النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَتُرَوْنَ هَذِهِ طَارِحَةً وَلَدَهَا فِي النَّارِ؟» قُلْنَا: لاَ، وَهِيَ تَقْدِرُ عَلَى أَلَّا تَطْرَحَهُ، فَقَالَ: «لَلَّهُ أَرْحَمُ بِعِبَادِهِ مِنْ هَذِهِ بِوَلَدِهَا».
المزيد
Од Омера ибн ел-Хатаба, радијаллаху анху се преноси:
Доведени су заробљеници пред Посланика, алејхисселам. Међу њима беше једна жена која је нашла (своје) дете, узела га, приљубила уз свој стомак и подојила.
Тада нам Посланик, алејхисселам, рече: „Мислите ли да би ова жена бацила своје дете у ватру?“
Рекосмо: „Не, Аллахов Посланиче.“
Он рече: „Аллах је сигурно милостивији према Својим робовима него што је ова жена милостива према своме детету.“
