Hadis: "Šta im bi da kažu tako? Ja klanjam i spavam, postim i mrsim, živim bračnim životom! Onaj ko ostavlja moj sunnet nije od mene."

عن أنس بن مالك رضي الله عنه أن نفرًا من أصحاب النبي صلى الله عليه وسلم سألوا أزواج النبي صلى الله عليه وسلم عن عمله في السر؟ فقال بعضهم: لا أتزوج النساء. وقال بعضهم: لا آكل اللحم. وقال بعضهم: لا أنام على فراش. فبلغ ذلك النبي صلى الله عليه وسلم فحمد الله وأثنى عليه، وقال: «ما بال أقوام قالوا كذا؟ لكني أصلي وأنام وأصوم وأفطر، وأتزوج النساء؛ فمن رغب عن سنتي فليس مني».
[صحيح] - [متفق عليه]

Od Enesa b. Malika, r.a., prenosi se da su neki drugovi Vjerovjesnika, s.a.v.s., pitali njegove žene o njegovim tajnim djelima. Poslije je jedan izjavio: "Ja se neću oženiti!" Drugi je rekao: "Ja neću jesti meso!" Jedan reče: "Ja neću spavati na postelji!" Doprlo je to do Vjerovjesnika, s.a.v.s., koji se zahvalio Uzvišenom Allahu najljepšom zahvalom i rekao: "Šta im bi da kažu tako? Ja klanjam i spavam, postim i mrsim, živim bračnim životom! Onaj ko ostavlja moj sunnet nije od mene."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Ovaj uzvišeni, Božiji zakon zakon počiva na principima tolerancije i lahkoće, na udovoljavanju čovjeku u dozvoljenim dobrima i zakonitim uživanjima, kao i na preziru onog što iscrpljuje, otežava i šteti čovjeku te mu uskraćuje ljepote ovoga svijeta. Zbog toga je grupu drugova Vjerovjesnika, s.a.v.s.,potakla ljubav za činjenjem dobra i želja da se u tome dokažu, da odu i pitaju o praksi Allahovog Poslanika, s.a.v.s., u tajnosti koju ne poznaju drugi ljudu, osim njegove žene. Međutim, kada su ih one o tome obavijestile, ocijenili su to nedovoljnim, a to je odraz njihove revnosti i spremnosti na činjenje dobrih djela. Stoga su rekli: "Gdje smo mi u odnosu na stepen Allahova Poslanika, s.a.v.s.! Njemu su oprošteni i prošli i budući grijesi!" Prema tome, po njihovom mišljenju, on nije više u potrebi da se posebno trudi čineći ibadet, tako da su neki odlučili da apstiniraju bračni život kako bi se sve vrijeme posvetili ibadetu, drugi su odlučili da ne jedu meso kako bi se odrekli dunjalučkog uživanja, dok su treći odlučili čitavu noć provoditi u dobrovoljnom klanjanju i ibadetu. Doprle su njihove riječi do Poslanika, koji je bogobojazniji, i koji se više Boga boji, i koji je sa više znanja od njih o situacijama i propisima. Održao je hutbu zahvalivši Uzvišenom Allahu, a zatim je uputio općeniti vaz savjetujući vjernike generalno, što je obično i radio. Poučio ih je da se svakom da njegovo pravo, da se Uzvišeni Allah obožava, ali da se koriste i ovosvjetska dozvoljena uživanja jer i on sam spava i klanja, posti i mrsi, i ženi se. A onaj ko ostavlja njegov sunnet, nije njegov sljedbenik, nego je odabrao put novotara.