عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
بَيْنَمَا نَحْنُ فِي الْمَسْجِدِ مَعَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذْ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ، فَقَامَ يَبُولُ فِي الْمَسْجِدِ، فَقَالَ أَصْحَابُ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: مَهْ مَهْ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تُزْرِمُوهُ، دَعُوهُ» فَتَرَكُوهُ حَتَّى بَالَ، ثُمَّ إِنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ دَعَاهُ فَقَالَ لَهُ: «إِنَّ هَذِهِ الْمَسَاجِدَ لَا تَصْلُحُ لِشَيْءٍ مِنْ هَذَا الْبَوْلِ، وَلَا الْقَذَرِ إِنَّمَا هِيَ لِذِكْرِ اللهِ عَزَّ وَجَلَّ، وَالصَّلَاةِ وَقِرَاءَةِ الْقُرْآنِ» أَوْ كَمَا قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: فَأَمَرَ رَجُلًا مِنَ الْقَوْمِ فَجَاءَ بِدَلْوٍ مِنْ مَاءٍ فَشَنَّهُ عَلَيْهِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 285]
المزيــد ...
Од Енеса ибн Малика, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
„Док смо били у џамији са Аллаховим Послаником, алејхисселам, дође један бедуин и поче да мокри унутар џамије. Другови Аллаховог Посланика рекоше: ’Стани! Стани!’ Али Аллахов Посланик, алејхисселам, рече: ’Не прекидајте га, пустите га.’ И тако су га оставили док није завршио. Потом га је Аллахов Посланик, алејхисселам, позвао и рекао му: ’Ове џамије нису намењене за било шта од ове нечистоће и прљавштине; оне су само за спомињање Узвишеног Аллаха, за молитву и учење Кур’ана.’ (или слично како је рекао Аллахов Посланик). Затим је наредио једном човеку из скупине, па је он донео кофу воде и излио је по том месту.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 285]
Посланик, алејхисселам, био је у својој џамији са својим друговима, када је дошао један бедуин из пустиње и сео да мокри у једном делу џамије. Другови су га укорили и рекли: „Престани и обустави то!“ Али је Посланик, алејхисселам, рекао: „Пустите га и не прекидајте га у мокрењу.“ И оставили су га све док није завршио.
Потом га је Посланик, алејхисселам, позвао и рекао му: „Џамије нису намењене да би се у њима мокрило, нити за било коју врсту нечистоће; оне су намењене само за спомињање Узвишеног Аллаха, за молитву, учење Кур’ана и слично томе.“ Затим је Посланик, алејхисселам, наредио једном од својих другова, да донесе пуну кофу воде и лагано је излије на месту где је бедуин мокрио.