Хадис: Зашто није седео у кући свога оца и мајке па да му дође тај поклон, ако говори истину?

عَنْ أَبِي حُمَيْدٍ السَّاعِدِيِّ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
اسْتَعْمَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلًا عَلَى صَدَقَاتِ بَنِي سُلَيْمٍ، يُدْعَى ابْنَ اللُّتْبِيَّةِ، فَلَمَّا جَاءَ حَاسَبَهُ، قَالَ: هَذَا مَالُكُمْ وَهَذَا هَدِيَّةٌ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فَهَلَّا جَلَسْتَ فِي بَيْتِ أَبِيكَ وَأُمِّكَ، حَتَّى تَأْتِيَكَ هَدِيَّتُكَ إِنْ كُنْتَ صَادِقًا» ثُمَّ خَطَبَنَا، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ: «أَمَّا بَعْدُ، فَإِنِّي أَسْتَعْمِلُ الرَّجُلَ مِنْكُمْ عَلَى العَمَلِ مِمَّا وَلَّانِي اللَّهُ، فَيَأْتِي فَيَقُولُ: هَذَا مَالُكُمْ وَهَذَا هَدِيَّةٌ أُهْدِيَتْ لِي، أَفَلاَ جَلَسَ فِي بَيْتِ أَبِيهِ وَأُمِّهِ حَتَّى تَأْتِيَهُ هَدِيَّتُهُ، وَاللَّهِ لاَ يَأْخُذُ أَحَدٌ مِنْكُمْ شَيْئًا بِغَيْرِ حَقِّهِ إِلَّا لَقِيَ اللَّهَ يَحْمِلُهُ يَوْمَ القِيَامَةِ، فَلَأَعْرِفَنَّ أَحَدًا مِنْكُمْ لَقِيَ اللَّهَ يَحْمِلُ بَعِيرًا لَهُ رُغَاءٌ، أَوْ بَقَرَةً لَهَا خُوَارٌ، أَوْ شَاةً تَيْعَرُ» ثُمَّ رَفَعَ يَدَهُ حَتَّى رُئِيَ بَيَاضُ إِبْطِهِ، يَقُولُ: «اللَّهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ» بَصْرَ عَيْنِي وَسَمْعَ أُذُنِي.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6979]

Од Ебу Хумејда ес-Са‘идија, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
Аллахов Посланик, алејхисселам, поставио је једног човека из племена Бени Сулејм по имену Ибн Лутбиjја да скупља зекат. Када се тај човек вратио, полагао је рачун и рекао: „Ово је ваш иметак, а ово ми је поклон.“ На то му је Посланик, алејхисселам, рекао: „Зашто ниси седео у кући свог оца и мајке па да ти тај поклон стигне, ако говориш истину?“ Затим нам се Посланик, алејхисселам, обратио, похвалио је Аллаха, величао Га и казао: „Ја постављам неког од вас за обављање посла који ми је Аллах поверио. Он затим дође и каже: ‘Ово је ваш иметак, а ово је поклон за мене.’ Зашто није седео у кући свога оца и мајке па да му дође тај поклон, ако говори истину? Тако ми Аллаха, нико од вас неће узети ништа неправедно, а да неће доћи пред Аллаха на Судњем дану носећи то на себи: камилу која рже, краву која муче, или овцу која блеји.“ Затим је Посланик подигао своју руку тако да се видео белило његовог пазуха, и рекао: „Аллаху мој, јесам ли доставио?“ – Моје очи и уши ово сведоче.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6979]

Коментар

Посланик, мир и благослов нека су над њим, поставио је човека по имену Ибнул-Лутбијја да скупља зекат од племена Бену Сулејм. Када се вратио у Медину, Посланик га је позвао да полаже рачун о ономе што је узео и поделио, па је Ибнул-Лутбијја рекао: „Ово је ваш иметак који сам сакупио као зекат, а ово је иметак који ми је поклоњен.“ Тада му је Посланик, алејхисселам, рекао: „Зар ниси могао да седиш у кући свога оца и мајке па да видиш да ли би ти нешто било поклоњено, ако говориш истину?“ Јер твоја служба коју си обављао је разлог због којег су ти поклони и дати. Да си био у свом дому, ништа ти не би било поклоњено. Зато није дозвољено да их узмеш само зато што су ти стигли у виду поклона. Затим се Посланик, алејхисселам, попео на мимбер љутит, па је захвалио Аллаху и похвалио Га, затим рекао: "А затим: Ja постављам некога од вас као службеника над оним што ми је Аллах дао право да управљам, попут зеката и ратног плена. Па он дође након завршеног посла и каже: ‘Ово је за вас, а ово је поклон који је мени поклоњен!’ Што није седео кући па да му дође његов поклон? Тако ми Аллаха, нико неће узети ништа што му не припада, а да неће на Судњем дану доћи пред Аллаха носећи то на својим леђима, било да је то камила која рже, крава која муче, или овца која блеји!“ Затим је Посланик, алејхисселам, подигао руке снажно, тако да су присутни видели белину испод његових пазуха, и рекао: „О Аллаху, пренео сам (поруку) Твој закон њима!“ Затим је Ебу Хумејд ес-Са‘иди, радијаллаху анху, посведочио: ово је оно што је моје око видело и моје ухо чуло.

Користи хадиса

1. Вођа је дужан да јасно објасни својим службеницима шта им је дозвољено, а шта забрањено у њиховом раду.
2. Озбиљна опомена за онога ко узима иметак људи на неправедан начин.
3. Нема неправедника који неће на Судњем дану доћи са оним што је отео или присвојио неправедно.
4. Обавеза службеника у било којој државној служби јесте да савесно извршава оно што му је поверено. Није му дозвољено да прима поклоне који су повезани с његовим службеним положајем. Ако му неко и уручи такав поклон, дужан је да га преда у државну благајну (Бејту-л-мал), јер му није дозвољено да га присвоји. Такви поклони су пут ка злу и нарушавању поверене одговорности.
5. Ибн Беттал је рекао: „Овај хадис указује на то да се поклони службеницима дају као израз захвалности за неку услугу, из жеље за приближавањем њим, или у нади да ће добити повлашћен третман. Посланик, алејхисселам, указао је да службеник у тим случајевима нема предност над осталим муслиманима, и да му није дозвољено да то што му се дарује задржи за себе.“
6. Учењак ен-Невеви је рекао: „У овом хадису је појашњење да су поклони државним службеницима (радницима) забрањени, јер је у томе издаја поверене функције и аманета. Зато се у хадису и наводи казна за онога ко прими такав поклон, да ће на Судњем дану носити на својим леђима оно што му је било поклоњено, исто као што ће онај ко тајно присвоји ратни плен носити оно што је неправедно узео. Посланик, алејхисселам, је у самом хадису објаснио разлог забране оваквих поклона, јер су дати због функције, а не из чисте намере, док је поклон особи која није на функцији, дозвољен и препоручен.
7. Ибнул-Мунејјир је рекао: „Из речи Посланика: 'Зашто ниси седео у кући свог оца и мајке...', може се закључити да је дозвољено прихватање поклона од онога ко је и раније поклањао." Ибн Хаџар је додао: „То важи под условом да се вредност поклона не увећава изван онога што је било уобичајено.“
8. Послаников стил у саветовању био је уопштен и ненападан, није прибегавао јавном прозивању.
9. Ибн Хаџeр је рекао: „Хадис указује на прописаност провере и контроле оних којима је поверено управљање иметком.“
10. Такође, каже Ибн Хаџер: „Дозвољено је укорити онога ко учини грешку.“
11. Препоручено је подићи руке у дови, као што је Посланик то чинио у овом случају.