عن أبي حميد الساعدي رضي الله عنه قال: استعمل النبي صلى الله عليه وسلم رجلا من الأزد يقال له: ابن اللُّتْبِيَّةِ على الصدقة، فلما قدم، قال: هذا لكم، وهذا أُهْدِيَ إِلَيَّ، فقام رسول الله صلى الله عليه وسلم على المنبر فحمد الله وأثنى عليه، ثم قال: «أما بعد، فإني أستعمل الرجل منكم على العمل مما وَلاَّنِي الله، فيأتي فيقول: هذا لكم وهذا هدية أهديت إلي، أفلا جلس في بيت أبيه أو أمه حتى تأتيه هديته إن كان صادقًا، والله لا يأخذ أحد منكم شيئًا بغير حقه إلا لقي الله تعالى، يحمله يوم القيامة، فلا أعرفن أحدًا منكم لقي الله يحمل بعيرًا له رُغَاءٌ، أو بقرةً لها خُوَارٌ، أو شاة تَيْعَرُ» ثم رفع يديه حتى رُؤِي بياض إِبْطَيْهِ، فقال: «اللهم هل بَلَّغْتُ».
[صحيح] - [متفق عليه]
المزيــد ...
Ebu Humejd es-Saidi, radijallahu anhu, pripovijedao je: “Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je čovjeka po imenu Ibnul-Lutbijja, iz plemena El-Ezd, da ubire zekat. Kada se vratio, Ibnul-Lutbijja reče: ‘Ovo je zekat za vas, a ovo je meni poklon!’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pope se na minber, zahvali se Allahu i pohvali Ga te reče: ‘Zašto nije sjedjeo u očevoj ili majčinoj kući i vidio hoće li mu ko šta pokloniti! Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moj život, niko od vas neće uzeti takav imetak a da ga neće nositi na svome vratu na Sudnjem danu: ako uzme devu, ona će rikati; ako uzme kravu, ona će mukati; ako uzme ovcu, ona će blejati.’ Potom je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podigao ruku, toliko da smo vidjeli bjelinu ispod njegovog pazuha i tri puta ponovio ove riječi: ‘Moj Allahu, jesam li dostavio!’”
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadužio je nekog čovjeka iz plemena el-Ezd koji se zvao Ibnul-Lutbijja da sakuplja zekat. Kada se, nakon obavljenog posla, vratio u Medinu pokazao je imetak i rekao: "Ovo je vaše, o muslimani, a ovo je meni dato kao poklon." Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ustao da pouči svijet, zahvalio se Allahu i kazao: "Ja nekog čovjeka postavim kao sakupljača zekata ili ratnog plijena, pa on dođe i rekne: ‘Ovo je zekat za vas, a ovo je meni poklon!’ ‘Zašto nije sjedjeo u očevoj ili majčinoj kući i vidio hoće li mu ko šta pokloniti! Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moj život, niko od vas neće uzeti takav imetak a da ga neće nositi na svome vratu na Sudnjem danu: ako uzme devu, ona će rikati; ako uzme kravu, ona će mukati; ako uzme ovcu, ona će blejati.’ Potom je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podigao ruku, toliko da smo vidjeli bjelinu ispod njegovog pazuha i tri puta ponovio ove riječi: ‘Moj Allahu, jesam li dostavio!’”