عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَوْمَ خَيْبَرَ:
«لَأُعْطِيَنَّ هَذِهِ الرَّايَةَ رَجُلًا يُحِبُّ اللهَ وَرَسُولَهُ، يَفْتَحُ اللهُ عَلَى يَدَيْهِ» قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ: مَا أَحْبَبْتُ الْإِمَارَةَ إِلَّا يَوْمَئِذٍ، قَالَ فَتَسَاوَرْتُ لَهَا رَجَاءَ أَنْ أُدْعَى لَهَا، قَالَ فَدَعَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ، فَأَعْطَاهُ إِيَّاهَا، وَقَالَ: «امْشِ، وَلَا تَلْتَفِتْ، حَتَّى يَفْتَحَ اللهُ عَلَيْكَ» قَالَ فَسَارَ عَلِيٌّ شَيْئًا ثُمَّ وَقَفَ وَلَمْ يَلْتَفِتْ، فَصَرَخَ: يَا رَسُولَ اللهِ، عَلَى مَاذَا أُقَاتِلُ النَّاسَ؟ قَالَ: «قَاتِلْهُمْ حَتَّى يَشْهَدُوا أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ فَقَدْ مَنَعُوا مِنْكَ دِمَاءَهُمْ وَأَمْوَالَهُمْ، إِلَّا بِحَقِّهَا وَحِسَابُهُمْ عَلَى اللهِ».
المزيد
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао на дан Хајбера:
„Ову ћу заставу засигурно предати човеку који воли Аллаха и Његовог Посланика. С његовим рукама ће Узвишени Аллах, дати победу.“ Омер, Аллах био задовољан њиме, вели: ‘Нисам пожелео бити предводник до тада. Стао сам очекујући да ме позове и да мени преда заставу’. Аллахов Посланик позва Алију, сина Ебу Талибова, па му предаде заставу и рече: ‘Иди и не осврћи се, док ти Аллах не дадне победу.’ Алија је кренуо мало, а затим не обазирући се, узвикну: ‘Аллахов Посланиче, докле ћу се се борити против непријатеља.’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му тада рече: ‘Бори се против њих све дотле док не посведоче да нема другог бога осим Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, па када то учине, онда ти је забрањена њихова крв и иметак, осим када то буде обавезно, а рачун ће полагати пред Аллахом.’“
