حديث: . .

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَوْمَ خَيْبَرَ:
«لَأُعْطِيَنَّ هَذِهِ الرَّايَةَ رَجُلًا يُحِبُّ اللهَ وَرَسُولَهُ، يَفْتَحُ اللهُ عَلَى يَدَيْهِ» قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ: مَا أَحْبَبْتُ الْإِمَارَةَ إِلَّا يَوْمَئِذٍ، قَالَ فَتَسَاوَرْتُ لَهَا رَجَاءَ أَنْ أُدْعَى لَهَا، قَالَ فَدَعَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ، فَأَعْطَاهُ إِيَّاهَا، وَقَالَ: «امْشِ، وَلَا تَلْتَفِتْ، حَتَّى يَفْتَحَ اللهُ عَلَيْكَ» قَالَ فَسَارَ عَلِيٌّ شَيْئًا ثُمَّ وَقَفَ وَلَمْ يَلْتَفِتْ، فَصَرَخَ: يَا رَسُولَ اللهِ، عَلَى مَاذَا أُقَاتِلُ النَّاسَ؟ قَالَ: «قَاتِلْهُمْ حَتَّى يَشْهَدُوا أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ فَقَدْ مَنَعُوا مِنْكَ دِمَاءَهُمْ وَأَمْوَالَهُمْ، إِلَّا بِحَقِّهَا وَحِسَابُهُمْ عَلَى اللهِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2405]

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао на дан Хајбера:
„Ову ћу заставу засигурно предати човеку који воли Аллаха и Његовог Посланика. С његовим рукама ће Узвишени Аллах, дати победу.“ Омер, Аллах био задовољан њиме, вели: ‘Нисам пожелео бити предводник до тада. Стао сам очекујући да ме позове и да мени преда заставу’. Аллахов Посланик позва Алију, сина Ебу Талибова, па му предаде заставу и рече: ‘Иди и не осврћи се, док ти Аллах не дадне победу.’ Алија је кренуо мало, а затим не обазирући се, узвикну: ‘Аллахов Посланиче, докле ћу се се борити против непријатеља.’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му тада рече: ‘Бори се против њих све дотле док не посведоче да нема другог бога осим Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, па када то учине, онда ти је забрањена њихова крв и иметак, осим када то буде обавезно, а рачун ће полагати пред Аллахом.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2405]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је асхабе о скорој победи муслимана над Јеврејима из Хајбера, града близу Медине. Говорио им је да ће та победа бити остварена већ следећег дана, преко човека којем ће Посланик дати заставу, односно бајрак као симбол и знак војске. Тај човек има особину да воли Аллаха и Његовог Посланика, а такође и Аллах и Његов Посланик воле њега.
Омер бин Хаттаб, Аллах био задовољан њиме, споменуо је да никада није желео вођство, нити му је био то циљ, осим тог дана, у нади да ће постићи оно што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао о љубави Аллаха и Његовог Посланика. Омер је тада испружио своје тело (подигао се) како би га Посланик приметио, надајући се да ће бити позван и да ће баш он добити тај бајрак.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, позвао је Алију ибн Еби Талиба, Аллах био задовољан њиме, и дао му заставу, наредивши му да поведе војску. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је такође наредио да не одустаје од борбе нити се повлачи, било због одмора, прекида или примирја, све док му Узвишени Аллах не подари победу и освајање тих тврђава.
Алија, Аллах био задовољан њиме, кренуо је са војском, а затим се зауставио, но није се окренуо како не би прекршио наређење Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Тада је подигао глас и упитао: „О Аллахов Посланиче, због чега и докле да се борим против ових људи?“
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговорио му је: „Бори се против њих док не посведоче да нема истинског бога осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. Ако се одазову и прихвате ислам, њихове животе и иметке заштитили су од тебе, и забрањено ти је нанети им штету, осим у случају да почине злочин или прекршај за који заслужују казну по исламским прописима. Њихов обрачун је код Аллаха.“

من فوائد الحديث

1. Асхаби су мрзели вођство због велике одговорности коју оно носи.
2. Дозвољено је тежити и прижељкивати неку ствар када је њена добробит сигурна и потврђена.
3. Владар треба дати упутства војсковођи о начину поступања на бојном пољу.
4. Асхаби, Аллах био задовољан њима, били су потпуно посвећени придржавању Посланикових, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упута и брзо су их спроводили у дело.
5. Ко год наиђе на проблем или му није јасно нешто од прописа који су му наређени, треба да пита учене.
6. Један од доказа Посланикове, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посланице јесте његов наговештај победе над Јеврејима. Најавио је освајање Хајбера, а то се и догодило управо онако како је рекао.
7. Подстицај на храброст и брзо извршавање онога што је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио.
8. Није дозвољено убити особу која је изговорила речи шехадета (сведочења) осим ако не покаже нешто што оправдава казну смрћу.
9. Исламски прописи примењују се на оно што се очитује од људи, док Узвишени Аллах преузима бригу о њиховим унутрашњим стањима.
10. Најважнији циљ џихада (борбе) јесте да људи прихвате ислам и уђу у веру потпуно.