حديث: ‘Исраилићанима су управљали њихови веровесници. Кад год би умро један, наследио би га други. А заиста, нема веровесника после мене, али ће бити халифа, и биће их много.’ Рекли су: ‘Шта нам заповедаш?’

عَنْ أَبِي حَازِمٍ قَالَ: قَاعَدْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ رضي الله عنه خَمْسَ سِنِينَ، فَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَ:
«كَانَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ تَسُوسُهُمُ الأَنْبِيَاءُ، كُلَّمَا هَلَكَ نَبِيٌّ خَلَفَهُ نَبِيٌّ، وَإِنَّهُ لاَ نَبِيَّ بَعْدِي، وَسَيَكُونُ خُلَفَاءُ فَيَكْثُرُونَ» قَالُوا: فَمَا تَأْمُرُنَا؟ قَالَ: «فُوا بِبَيْعَةِ الأَوَّلِ فَالأَوَّلِ، أَعْطُوهُمْ حَقَّهُمْ، فَإِنَّ اللَّهَ سَائِلُهُمْ عَمَّا اسْتَرْعَاهُمْ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 3455]

Ебу Хазим је рекао: „Дружио сам се са Ебу Хурејром, нека је Аллах задовољан њиме, пет година и чуо сам га како преноси од Аллаховог Посланика, алејхисселам, да је рекао:
‘Исраилићанима су управљали њихови веровесници. Кад год би умро један, наследио би га други. А заиста, нема веровесника после мене, али ће бити халифа, и биће их много.’ Рекли су: ‘Шта нам заповедаш?’ Рекао је: ‘Испуните присегу првоме па затим следећем. Дајте им њихово право, а Аллах ће тражити одговорност од њих за оно што им је поверено.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 3455]

الشرح

Посланик, алејхисселам, обавестио је да су Израелићанима управљали њихови веровесници, који су се бринули о њиховим пословима као што то раде владари и управници са својим народом. Када би се међу њима појавила поквареност, Аллах би им послао веровесника који би успоставио ствари и уклонио оно што су променили у прописима. После Аллаховог Посланика, Мухаммеда, алејхисселам, неће бити више посланика који ће чинити оно што су они чинили, али ће бити халифа, и биће их много, а међу њима ће се појавити несугласице и спорови. Асхаби, нека је Аллах задовољан њима, упитали су Посланика, алејхисселам: „Шта нам заповедаш?“ Он је одговорио: „Ако се положи заклетва једном халифи па се појави други и тражи присегу за себе поред постојећег халифе, онда је присега првом валидна и обавезно је испунити је, а присега другоме је неважећа, и њему је забрањено да је тражи. Дајте им њихова права, слушајте их и будите покорни осим у ономе што је грех, јер ће Аллах њих питати и сматрати их одговорнима за оно што чине са вама.“

من فوائد الحديث

1. Неопходно је да народ има посланика или халифу који ће управљати важним пословима и водити их исправним путем.
2. Након нашег посланика Мухаммеда, алејхисселам, нема више веровесника ни посланика.
3. Упозорење против побуне против онога ко је добио власт на шеријатски легитиман начин.
4. Није дозвољено дати присегу двојици халифа истовремено.
5. Велика одговорност имама (владара), јер ће Аллах, Узвишени, испитивати владара о његовом народу.
6. Ибн Хаџер је рекао: „Предност вере над овоземаљским пословима, јер је Посланик, алејхисселам, наредио да се владару да његово право због уздизања речи вере и спречавања нереда и зла.
7. Одлагање потраживања сопственог права не значи његово укидање, јер је Аллах обећао да ће га испунити и вратити, макар на будућем свету."
8. Ово је један од знакова његове посланичке мисије, јер је након њега, алејхисселам, број халифа порастао, а међу њима су били и праведни и неправедни.