Хадис: „Заиста шејтан сматра храну дозвољеном (за себе) ако се над њом не спомене име Аллахово

عَنْ حُذَيْفَةَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كُنَّا إِذَا حَضَرْنَا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ طَعَامًا لَمْ نَضَعْ أَيْدِيَنَا حَتَّى يَبْدَأَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَيَضَعَ يَدَهُ، وَإِنَّا حَضَرْنَا مَعَهُ مَرَّةً طَعَامًا، فَجَاءَتْ جَارِيَةٌ كَأَنَّهَا تُدْفَعُ، فَذَهَبَتْ لِتَضَعَ يَدَهَا فِي الطَّعَامِ، فَأَخَذَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِيَدِهَا، ثُمَّ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ كَأَنَّمَا يُدْفَعُ فَأَخَذَ بِيَدِهِ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ الشَّيْطَانَ يَسْتَحِلُّ الطَّعَامَ أَنْ لَا يُذْكَرَ اسْمُ اللهِ عَلَيْهِ، وَإِنَّهُ جَاءَ بِهَذِهِ الْجَارِيَةِ لِيَسْتَحِلَّ بِهَا فَأَخَذْتُ بِيَدِهَا، فَجَاءَ بِهَذَا الْأَعْرَابِيِّ لِيَسْتَحِلَّ بِهِ فَأَخَذْتُ بِيَدِهِ، وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، إِنَّ يَدَهُ فِي يَدِي مَعَ يَدِهَا».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2017]

Хузејфе, нека је Аллах задовољан њиме, каже:
„Када бисмо били на оброку са Аллаховим Послаником, мир над њим, нисмо пружали руке ка храни док он први не би започео. Једном приликом, када смо били са њим на оброку, дође једна девојчица као да је неко гура, и хтеде да пружи руку ка храни. Тада Аллахов Посланик ухвати њену руку. Потом дође и један бедуин, такође као да га неко гура, и он хтеде да пружи руку, па Посланик ухвати и његову руку, па рече: „Заиста шејтан сматра храну дозвољеном (за себе) ако се над њом не спомене име Аллахово. Он је довео ову девојчицу како би преко ње узео (од хране), па сам јој ухватио руку. Потом је довео овог бедуина како би преко њега узео, па сам му ухватио руку. Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, шејтанова рука је била у мојој, заједно с њиховим рукама.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2017]

Коментар

Хузејфа, нека је Аллах задовољан њим, прича да кад год би били на оброку са Аллаховим Послаником, мир над њим, нико од њих не би пружао руку ка храни све док то прво не би урадио Посланик. Једном су били с њим на оброку, када је изненада дотрчала једна девојчица, тако брзо као да је неко гура. Пружила је руку да узме од хране, али је Посланик ухватио за руку пре него што је додирнула храну. Недуго затим дошао је и један бедуин, као да је такође био гурнут, и хтео је да пружи руку, али га је Посланик ухватио за руку пре него што је дохватио храну. Тада је Аллахов Посланик рекао: „Заиста шејтан добија прилику да једе храну када човек почне да једе а да не спомене Аллаха. Он је довео ову девојчицу да преко ње узме од хране, па сам јој ухватио руку. Потом је довео овог бедуина да преко њега узме, па сам и њега ухватио. Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, рука шејтана била је у мојој, заједно с њиховим рукама. Потом је споменуо име Аллахово и почео да једе.“

Користи хадиса

1. Поштовање које су асхаби (другови) имали према Посланику, мир над њим, и њихово узорно понашање у његовом присуству.
2. Једно од правила понашања за трпезом јесте да млађи и они нижег положаја чекају да старији или угледнији започну с јелом.
3. Шејтан наводи немарне људе да чине радње које им одговарају, како би дошли до свог циља, што се јасно види и у овом хадису.
4. Имам Невеви је рекао: „Учењаци су рекли да је пожељно изговорити „бисмиллах“(у име Аллаха) наглас, како би и други чули и сетили се да то учине.“
5. Ако неко приђе да једе, а не чујеш да је изговорио „бисмиллах“, треба га зауставити док не спомене име Аллаха.
6. Обавеза је уклонити оно што је погрешно (мункер) када човек има знање о томе, и да то учини руком ако је у могућности.
7. Овај хадис је једно од знамења (чуда) Посланика, мир над њим, јер га је Аллах обавестио о ономе што се стварно дешавало у овој причи.
8. Шејтан нема приступ храни верника када се над храном изговори име Аллаха.
9. Пожељно је подучавати људе правилима лепог понашања приликом јела и пића у исламу.
10. Пожељно је заклетвом потврдити оно што се говори, како би слушалац то снажније прихватио.
11. Имам ен-Невеви је рекао: „Треба изговорити „бисмиллах“ и приликом пијења воде, млека, меда, чорбе, лекова и свих других пића, као што се изговара над храном.“
12. Такође је рекао ен-Невеви: „Ако човек изостави „бисмиллах“ на почетку јела, било намерно, из заборава, незнања, принуде или других околности, па се у току јела сети, онда је препоручено да каже: Бисмиллахи еввелеху ве ахиреху (С именом Аллаха, на почетку и на крају), на основу речи Посланика, мир над њим: „Када неко од вас једе, нека спомене име Аллаха. Ако заборави на почетку, нека каже: Бисмиллахи еввелеху ве ахиреху (С именом Аллаха, на почетку и на крају).'“ (Хадис бележе Ебу Давуд и ет-Тирмизи)