حديث: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси правилно клањао.’

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ دَخَلَ المَسْجِدَ فَدَخَلَ رَجُلٌ، فَصَلَّى، فَسَلَّمَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَرَدَّ وَقَالَ: «ارْجِعْ فَصَلِّ، فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ»، فَرَجَعَ يُصَلِّي كَمَا صَلَّى، ثُمَّ جَاءَ، فَسَلَّمَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: «ارْجِعْ فَصَلِّ، فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ» ثَلاَثًا، فَقَالَ: وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالحَقِّ مَا أُحْسِنُ غَيْرَهُ، فَعَلِّمْنِي، فَقَالَ: «إِذَا قُمْتَ إِلَى الصَّلاَةِ فَكَبِّرْ، ثُمَّ اقْرَأْ مَا تَيَسَّرَ مَعَكَ مِنَ القُرْآنِ، ثُمَّ ارْكَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ رَاكِعًا، ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَعْدِلَ قَائِمًا، ثُمَّ اسْجُدْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ سَاجِدًا، ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ جَالِسًا، وَافْعَلْ ذَلِكَ فِي صَلاَتِكَ كُلِّهَا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 757]

Од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, се преноси:
„Аллахов Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, ушао је у месџид, а за њим је ушао и неки човек који је почео клањати. Након намаза, пришао је и поселамио Посланика, саллалллаху алејхи ве селлем, а он му рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси правилно клањао.’ Човек се врати и клањао је као и први пут, затим је поново дошао Посланику, саллалллаху алејхи ве селлем, а он му опет рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси правилно клањао.’ Посланик му је то наредио и трећи пут. Човек тада рече: ‘Тако ми Онога који те је послао са истином, ја не знам другачије, па ме научи.’ Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, му рече: ‘Када хтеднеш обавити намаз, донеси почетни текбир, затим проучи из Кур'ана оно што ти је лако, потом учини руку' и остани тако све док се не смириш, затим се подигни са рукуа док се потпуно не усправиш. Након тога, учини сеџду и остани тако све док се не смириш, а када се вратиш са седжде, седи и остани тако док се потпуно не смириш. То чини у целом намазу.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 757]

الشرح

Ушао је Посланик, у месџид, па је за њим ушао човек и брзо клањао два реката, без смирења у свом кијаму, руку'у и сеџди. Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, посматрао је његову молитву. Човек је дошао код Посланика, саллалллаху алејхи ве селлем, који је седео у једном делу месџида, па га је поселамио. Посланик му је узвратио селам и рекао му: „Врати се и клањај (поново обави своју молитву), јер ниси правилно клањао.“ Па се вратио и брзо клањао као што је први пут клањао, затим је дошао и поселамио Посланика, саллалллаху алејхи ве селлем, па му је рекао: „Врати се и поново клањај, јер ниси правилно клањао.“ Ово је урадио три пута. Човек је рекао: „Тако ми Онога који те је послао с истином, не знам боље од овога, па ме научи.“ Тада му је Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, рекао: „Када устанеш на молитву, донеси текбир за ступање у молитву, затим учи Фатиху и оно што желиш из Кур'ана. Потом учини руку' све док не постигнеш потпуно смирење на руку'у, тако што ћеш ставити дланове на колена, исправити леђа и чврсто се ослонити на руку'у. Затим се подигни и исправи леђа док се кости не врате на своје место и док не постанеш потпуно исправљен. Потом учини сеџду све док се не смириш у њој, тако што ћеш чврсто ослонити чело и нос, руке, колена и прсте стопала на земљу. Затим се подигни све док се не смириш у седећем положају између две сеџде. И тако ради на сваком рекату своје молитве.“

من فوائد الحديث

1. Ови стубови намаза не могу бити изостављени, ни из заборава као ни из незнања, јер је доказ томе наредба да клањач понови намаз, и Посланик, нека су благослов и мир на њега, није се задовољио само тиме да га поучи.
2. Смиреност је стуб (рукн) намаза.
3. Имам Невеви је рекао: „Ово указује да онај ко пропусти неку од обавеза (ваџиба) намаза, његов намаз није исправан.“
4. Имам Невеви је рекао: „У овоме је пример благонаклоности према учитељу и незналици, као и љубазности према њему, те објашњавање питања и сажимање главних циљева. У оваквим ситуацијама треба се ограничити на оно најважније, без уласка у детаље које ученик не може запамтити или спровести.“
5. Имам Невеви је рекао: „У овоме се налази поука да, када муфтија буде упитан о нечему, а постоји и нешто друго што је потребно ономе ко пита, али он то није споменуо, препоручљиво је да муфтија то истакне. То је вид савета, а не говорење о ономе што није важно.“
6. Врлина признања мањкавости у његовим речима: „Не знам боље од овога, па ме научи.“
7. Ибн Хаџер је рекао: „У овоме је наредба да се чини добро и забрањује зло, као и тражење од ученика да га учењак подучи.“
8. Препоручљиво је називати селам при сусрету и обавезно га је узвратити. Такође, препоручљиво је поновити селам ако се сусрет понови, чак и ако је период између сусрета кратак, а сваки пут је обавезно узвратити селам.