حديث: „О, Аллахов Посланиче, имовина пропаде и путеви су прекинути, па моли Аллаха да нам подари кишу“

عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضيَ اللهُ عنهُ:
أَنَّ رَجُلًا دَخَلَ المَسْجِدَ يَوْمَ جُمُعَةٍ مِنْ بَابٍ كَانَ نَحْوَ دَارِ القَضَاءِ، وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَائِمٌ يَخْطُبُ، فَاسْتَقْبَلَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَائِمًا، ثُمَّ قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعْتِ السُّبُلُ، فَادْعُ اللَّهَ يُغِيثُنَا، فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَيْهِ، ثُمَّ قَالَ: «اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا» قَالَ أَنَسٌ: وَلا وَاللَّهِ، مَا نَرَى فِي السَّمَاءِ مِنْ سَحَابٍ وَلَا قَزَعَةً، وَمَا بَيْنَنَا وَبَيْنَ سَلْعٍ مِنْ بَيْتٍ وَلَا دَارٍ، قَالَ: فَطَلَعَتْ مِنْ وَرَائِهِ سَحَابَةٌ مِثْلُ التُّرْسِ، فَلَمَّا تَوَسَّطَتِ السَّمَاءَ انْتَشَرَتْ، ثُمَّ أَمْطَرَتْ، فَلَا وَاللَّهِ، مَا رَأَيْنَا الشَّمْسَ سِتًّا، ثُمَّ دَخَلَ رَجُلٌ مِنْ ذَلِكَ البَابِ فِي الجُمُعَةِ، وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَائِمٌ يَخْطُبُ، فَاسْتَقْبَلَهُ قَائِمًا، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَلَكَتِ الأَمْوَالُ، وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ، فَادْعُ اللَّهَ يُمْسِكْهَا عَنَّا، قَالَ: فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَيْهِ، ثُمَّ قَالَ: «اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلَا عَلَيْنَا، اللَّهُمَّ عَلَى الآكَامِ وَالظِّرَابِ، وَبُطُونِ الأَوْدِيَةِ، وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ» قَالَ: فَأَقْلَعَتْ، وَخَرَجْنَا نَمْشِي فِي الشَّمْسِ، قَالَ شَرِيكٌ: سَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ: أَهُوَ الرَّجُلُ الأَوَّلُ؟ فَقَالَ: «مَا أَدْرِي».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1014]

Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао:
Један човек је ушао у џамију у дан петка кроз врата која су била окренута према кући званој Кућа суда, док је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао и држао проповед. Тај човек се окренуо према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а затим му рекао: „О, Аллахов Посланиче, имовина пропаде и путеви су прекинути, па моли Аллаха да нам подари кишу“. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „Аллаху мој, дај нам кишу! Аллаху мој, дај нам кишу! Аллаху мој, дај нам кишу!'' Енес каже: „Тако ми Аллаха, нисмо видели на небу ниједан облак, нити облачак. Између нас и брда Сел' није било ниједне грађевине или било какве куће која би заклањала небо.“ Тада се иза брда Сел' појавио облак као штит. Када је стигао до средине неба, раширио се и почела је падати киша. Тако ми Аллаха, сунце нисмо видели шест дана! Следећег петка, док је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао и држао проповед, ушао је неки човек кроз иста врата, окренуо се према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао: „О, Аллахов Посланиче, стока нам пропада и путеви су прекинути, па моли Аллаха да киша престане да пада.'' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао:„Аллаху мој, око нас је спусти, а не на нас! Аллаху мој, на брежуљке, на висоравни, у долине и на расаднике!“ Онда је киша престала падати, и изашли смо и шетали, а сунце је грејало. Шерик је рекао: „Питао сам Енеса бин Малика: ‘Да ли је то био онај исти човек?’, он је одговорио: ‘Не знам.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1014]

الشرح

Један бедуин (пустињски житељ) је ушао у џамију Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у дан петка кроз западна врата џамије, окренута према кући Омера бин ел-Хатаба, нека је Аллах задовољан њиме. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао је и држао проповед. Човек је пришао Посланику и рекао: „О, Аллахов Посланиче, стока нам је пропала, путеви су прекинути због смрти стоке која превози људе или због њеног ослабљења од глади. Моли Аллаха да нам подари кишу.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „О, Аллаху, подари нам кишу! О, Аллаху, подари нам кишу! О, Аллаху, подари нам кишу!“ Енес бин Малик, нека је Аллах задовољан њиме, каже: „Заклињем се Аллахом, нисмо видели ни један облак на небу, нити икакав облачак. Између нас у џамији и брда Сел', западно од џамије одакле је облак дошао, није било ниједне куће или зграде која би заклањала видик.“ Енес, нека је Аллах задовољан њиме, каже: „Тада се иза брда појавио облак, округлог облика, попут штита или мале плочице. Када је стигао до средине неба над Медином, раширио се и почела је киша. Заклињем се Аллахом, нисмо видели Сунце од кише све до следећег петка, када је тај човек поново ушао кроз та врата. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао је и држао проповед, а човек је стајао пред њим и рекао: „О, Аллахов Посланиче, имовина нам пропада и путеви су прекинути; молим те да замолиш Аллаха да киша престане падати над нама.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „О, Аллаху, усмери кишу око нас, а не на нас! О, Аллаху, на оно што се уздиже из земље, на брегове, мала брда, долине и стабла.“ Енес каже: „Облак који је доносио кишу се растерао, и ми смо изашли и ишли под сунцем.“

من فوائد الحديث

1. Примање узрока за стицање прихода, било кроз молитву или кроз ударање по земљи, симболично као за рад на пољу или фарми, не искључује потпуну преданост и ослањање на Аллаха.
2. Пожељно је молити се овом довом којом се молио Посланик када се тражи киша.
3. Дозвољено је молити се за престанак кише у случају штете коју она наноси, а молба се нарочито односи на брегове, висоравни и долине, јер је то прикладније за пољопривреду и испашу стоке.
4. Дозвољено је тражити од живих и присутних људи, који се сматрају праведним и побожним, да упуте дову; то представља прихватљиво посредовање (ар. тевесул). Међутим, посредовање преко заслуга било које особе, било живе или мртве, није дозвољено, јер спада у средство које води ка идолопоклонству.
5. Дозвољеност истрајности и понављања у молитви.
6. Дозвољено је обраћати се проповеднику на дан петка у случају нужде.
7. Појављивање чудесне моћи Аллаха у спуштању и задржавању кише.
8. Мудрост Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, огледа се у томе што је молио Аллаха да задржи кишу тамо где наноси штету, а не тамо где не наноси штету.
9. Прописаност молитве за кишу (ар. истиска') у проповеди.
10. Дизање руку приликом молитве садржи значење потребе за Аллахом и изражава примање Његових дарова. Учењаци су сагласни да је подизање руку прописано у овом случају.
11. Ово је један од знакова Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, који указује на његову посланичку улогу: његова молитва је одмах услишена и у спуштању кише и у њеном задржавању.