Hadis: "Mi smo u doba Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, davali sadekatul-fitr za svakoga maloga i velikoga, slobodnoga čovjeka i roba, po jedan sa' hrane, ili sa' suhog sira (el-ekit)), ili sa' ječma ili sa' hurmi, ili po jedan sa' suhog grožđa *. Kada je došao Mu'avija b. Sufjan, r.a., obavljajući hadž ili umru, obratio se ljudima sa minbera, te je između ostalog rekao: 'Smatram da su dva mudda iz šamske pšenice kao jedan sa' hurmi." Ljudi su potom, tako i počeli postupati, a Ebu Seid je kazao: 'Što se mene tiče, ja sam i dalje izdvajao onako kako sam to činio u doba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.'"

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
كُنَّا نُخْرِجُ إِذْ كَانَ فِينَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ زَكَاةَ الْفِطْرِ، عَنْ كُلِّ صَغِيرٍ وَكَبِيرٍ، حُرٍّ أَوْ مَمْلُوكٍ، صَاعًا مِنْ طَعَامٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ أَقِطٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ شَعِيرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ زَبِيبٍ، فَلَمْ نَزَلْ نُخْرِجُهُ حَتَّى قَدِمَ عَلَيْنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ أَبِي سُفْيَانَ رضي الله عنه حَاجًّا، أَوْ مُعْتَمِرًا فَكَلَّمَ النَّاسَ عَلَى الْمِنْبَرِ، فَكَانَ فِيمَا كَلَّمَ بِهِ النَّاسَ أَنْ قَالَ: إِنِّي أَرَى أَنَّ مُدَّيْنِ مِنْ سَمْرَاءِ الشَّامِ، تَعْدِلُ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ، فَأَخَذَ النَّاسُ بِذَلِكَ، قَالَ أَبُو سَعِيدٍ: فَأَمَّا أَنَا فَلَا أَزَالُ أُخْرِجُهُ كَمَا كُنْتُ أُخْرِجُهُ، أَبَدًا مَا عِشْتُ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 985]

Ebu Seid El-Hudri kazuje:
"Mi smo u doba Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, davali sadekatul-fitr za svakoga maloga i velikoga, slobodnoga čovjeka i roba, po jedan sa' hrane, ili sa' suhog sira (el-ekit)), ili sa' ječma ili sa' hurmi, ili po jedan sa' suhog grožđa . Kada je došao Mu'avija b. Sufjan, r.a., obavljajući hadž ili umru, obratio se ljudima sa minbera, te je između ostalog rekao: 'Smatram da su dva mudda iz šamske pšenice kao jedan sa' hurmi." Ljudi su potom, tako i počeli postupati, a Ebu Seid je kazao: 'Što se mene tiče, ja sam i dalje izdvajao onako kako sam to činio u doba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.'"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh] - [صحيح مسلم - 985]

Objašnjenje

Muslimani su u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te u vrijeme pravednih halifa, izdvajali sadekatul-fitr, za maloljetne i punoljetne osobe, u iznosu od jednog sa'a hrane. Njihova hrana je bio ječam, suho grožđe, suhi sir i hurme. Količina sa'a iznosi četiri mudda, a mudd iznosi onoliko koliko može stati u sakupljenim šakama prosječne osobe. Kada je Muavija, radijallahu anhu, došao u Medinu kao halifa, pšenice iz Šama je tada bilo u izobilju. On je, tom prilikom, održao govor u kojem je rekao: "Smatram da dva mudda (pola sa'a) pšenice iz Šama odgovaraju jednom sa'u hurmi." Narod je to i prihvatio. Ebu Se'id el-Hudri, radijallahu anhu, je rekao: "Što se mene tiče, ja ću nastaviti davati sadekatul-fitr onako kako sam ga davao u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sve dok budem živ."

Koristi hadisa

1. Hadis pojašnjava količinu sadekatul-fitra u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Količina je iznosila jedan sa'a hrane, bez obzira na njenu vrstu i vrijednost.
2. Sve vrste hrane koje ljudi mogu jesti, mogu se koristiti za sadekatul-fitr. A u hadisu su navedene četiri vrste hrane jer su one bile uobičajene u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
3. Davanje nečega mimo hrane, poput novca, kao sadekatul-fitr nije prihvatljivo.
4. En-Nevevi je u komentaru na Muslima rekao: "Kada dođe do neslaganja među ashabima, mišljenje nekoga od njih nije superiorno nad drugim, pa je potrebno da se pozovemo na druge dokaze. Kada shvatimo da su očiti hadisi i analogija saglasni u uslovljavanju da količina sadekatul-fitra bude sa'a pšenice i drugih vrsta hrane, tada nam je to obaveza koju treba slijediti."
5. Ibn Hadžer je rekao: "Iz ovoga hadisa možemo nazrijeti koliko je Ebu Se'id bio jako posvećen slijeđenju Sunneta, te kako treba odbaciti bilo kakvo prosuđivanje kada postoji jasan vjerski tekst. S druge strane, postupak Muavije i saglasnost naroda s njim ukazuju na to da je dozvoljeno koristiti vlastito prosuđivanje, što je u osnovi pohvalno, ali ne i kada postoji tekst Objave koji se toga tiče."