عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: «بعث رسول الله صلى الله عليه وسلم عمر رضي الله عنه على الصدقة. فقيل: منع ابن جميل وخالد بن الوليد، والعباس عم رسول الله صلى الله عليه وسلم . فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم ما يَنْقِم ابن جميل إلا أن كان فقيرا: فأغناه الله؟ وأما خالد: فإنكم تظلمون خالدا؛ فقد احْتَبَسَ أَدْرَاعَهُ وَأَعْتَادَهُ في سبيل الله. وأما العباس: فهي عليَّ ومثلها. ثم قال: يا عمر، أما شَعَرْتَ أن عمَّ الرجل صِنْوُ أبيه؟».
[صحيح] - [متفق عليه]
المزيــد ...
Ebu Hurejre veli: "Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je poslao Omera ibnul-Hattaba da ubire zekat, pa su Ibn Džemil, Halid b. Velid i El-Abbas odbili da ga daju. Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, reče: 'Ibn Džemil je samo nezahvalan, ali ne poriče zekat, bio je siromašan, pa ga je Allah obogatio. Halidu ibnul-Velidu ste učinili nepravdu. On je (sve svoje) štitove, konje i oružje, uvakufio u ime Uzvišenog Allaha. A od El-Abbasa, amidže Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, sam uzeo zekat za prošlu i narednu godinu.' Potom reče: ‘O Omere, zar ne shvaćaš da je amidža čovjeku poput oca?’”
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, poslao je Omera da sakupi zekat. Kada je došao kod El-Abbasa b. Abdul-Muttaliba, on nije dao, a isto su postupili i Halid b. Velid i Ibn Džemil. Omer se vratio Poslaniku, žaleći se na njih trojicu, pa je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: Ibn Džemil nema opravdanja da ne izdvoji zekat, osim što je bio siromašan pa mu je Allah dao bogatstvo, a ono treba da bude uzrokom da među prvima pokori se toj naredbi. Što se tiče Halida, njemu ste nepravdu učinili kazavši da on neće dati zekat. On je (sve svoje) štitove, konje i oružje, uvakufio u ime Uzvišenog Allaha. Pa kako da čovjek koji se Allahu približava udjeljujući ono što nije obaveza, zabrani nešto što je obaveza? To je nemoguće. Što se tiče Abbasa za njega je to uradio Poslanik. Postoji mogućnost da je to zbog njegovog ugleda: “Zar ne znaš da je amidža poput oca.” Tejsirul-allam, 1/304. Tenbihul-efham, 399. Te'sisul-ahkam, komentar hadisa br. 173.