عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا أَنَّهَا قَالَتْ:
مَا خُيِّرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَ أَمْرَيْنِ إِلَّا أَخَذَ أَيْسَرَهُمَا، مَا لَمْ يَكُنْ إِثْمًا، فَإِنْ كَانَ إِثْمًا كَانَ أَبْعَدَ النَّاسِ مِنْهُ، وَمَا انْتَقَمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِنَفْسِهِ إِلَّا أَنْ تُنْتَهَكَ حُرْمَةُ اللَّهِ، فَيَنْتَقِمَ لِلَّهِ بِهَا.
المزيد
Од Мајке правоверних, Аише, нека је Аллах задовољан њом, преноси се да је рекла:
„Посланик Божији, алејхисселам, када би био суочен са избором између две ствари, увек би изабрао лакшу, aко то не би било грех. А ако би било грех, био би најдаљи од тога. Посланик Божији, алејхисселам, никада се није светио због себе, осим ако би била прекршена Божија светост, па би се тада осветио ради Бога.“
