عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا أَنَّهَا قَالَتْ:
مَا خُيِّرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَ أَمْرَيْنِ إِلَّا أَخَذَ أَيْسَرَهُمَا، مَا لَمْ يَكُنْ إِثْمًا، فَإِنْ كَانَ إِثْمًا كَانَ أَبْعَدَ النَّاسِ مِنْهُ، وَمَا انْتَقَمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِنَفْسِهِ إِلَّا أَنْ تُنْتَهَكَ حُرْمَةُ اللَّهِ، فَيَنْتَقِمَ لِلَّهِ بِهَا.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 3560]
المزيــد ...
Од Мајке правоверних, Аише, нека је Бог задовољан њом, преноси се да је рекла:
Посланик Божији, мир над њим, када би био суочен са избором између две ствари, увек би изабрао лакшу, све док то не би било грех. А ако би било грех, био би најдаљи од тога. Посланик Божији, мир над њим, никада ср није светио због себе, осим ако би била прекршена Божија светост, па би се тада осветио ради Бога.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 3560]
Мајка верника, Аиша, нека је Бог задовољан њом, говорила је о неким од особина Посланика, мир над њим. Између осталог, споменула је да, када год би Посланик, мир над њим, био суочен са избором између две ствари, увек би изабрао лакшу, осим ако би та лакша подразумевала грех. У том случају, био би најдаљи од тога и тада би изабрао тежи пут. Посланик, мир над њим, никада се није светио због себе лично, већ би опраштао и прелазио преко свог права. Међутим, када би биле нарушене Божије светиње, тада би се осветио ради Бога. Био је најодлучнији у показивању гнева у име Бога.