حديث: „Људи су у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, давали садекатул-фитр у износу од једног са'а хране.“

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
كُنَّا نُخْرِجُ إِذْ كَانَ فِينَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ زَكَاةَ الْفِطْرِ، عَنْ كُلِّ صَغِيرٍ وَكَبِيرٍ، حُرٍّ أَوْ مَمْلُوكٍ، صَاعًا مِنْ طَعَامٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ أَقِطٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ شَعِيرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ زَبِيبٍ، فَلَمْ نَزَلْ نُخْرِجُهُ حَتَّى قَدِمَ عَلَيْنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ أَبِي سُفْيَانَ رضي الله عنه حَاجًّا، أَوْ مُعْتَمِرًا فَكَلَّمَ النَّاسَ عَلَى الْمِنْبَرِ، فَكَانَ فِيمَا كَلَّمَ بِهِ النَّاسَ أَنْ قَالَ: إِنِّي أَرَى أَنَّ مُدَّيْنِ مِنْ سَمْرَاءِ الشَّامِ، تَعْدِلُ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ، فَأَخَذَ النَّاسُ بِذَلِكَ، قَالَ أَبُو سَعِيدٍ: فَأَمَّا أَنَا فَلَا أَزَالُ أُخْرِجُهُ كَمَا كُنْتُ أُخْرِجُهُ، أَبَدًا مَا عِشْتُ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 985]

Од Ебу Сeида се преноси да је рекао:
„Људи су у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, давали садекатул-фитр у износу од једног са'а хране.“ Када је Муавија дошао за халифу, рекао је: „Ја сматрам да пола са'а шамске пшенице одговара једном са'у неке друге пшенице.“ Људи су то прихватили, али је Ебу Сeид то негирао и наставио да даје као што се давало, по један са'а, следећи праксу Посланика и с циљем да се испуне потребе сиромашних.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 985]

الشرح

Муслимани су давали зекатул-фитр у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, и у време праведних халифа након њега за мале и велике, у износу од једног са'а хране. Неки од темељних делова њихових оброка су били јечам, суво грожђе (зебиб), суви дуготрајни сир (екит) и хурме. Износ са'а је четири мудда, а један мудд је количина која стане у две шаке просечног човека. Када је Муавија, нека је Бог задовољан њиме, дошао у Медину као халифа, и када је пшенице из Шама било у изобиљу, одржао је говор и рекао: „Сматрам да два мудда шамске пшенице (пола са'а) одговарају једном са'у урми.“ Људи су то прихватили. Ебу Сеид ел-Худри, нека је Аллах задовољан њиме, је рекао: „Што се мене тиче, ја ћу га увек давати (зекат) онако како сам га давао у време Посланика, мир над њим, све док сам жив.“

من فوائد الحديث

1. Ебу Сеид ел-Худри, нека је Бог задовољан њиме, рекао је: „Што се мене тиче, ја ћу га увек давати онако како сам га давао у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, докле год сам жив.“
2. Свака храна која је погодна за људе испуњава услов за зекатул-фитр, а ова четири вида хране су посебно споменута јер су то биле основне намирнице у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем.
3. Давање нечега осим хране, попут новца и кованица, не испуњава услов за зекатул-фитр.
4. Имам Невеви је у свом коментару на Муслимов Сахих рекао: „Када се другови Посланика (сахаби) разиђу у мишљењима, не може се рећи да је мишљење једних приоритетније од мишљења других, па се враћамо на неки други доказ. На основу проучавања хадиса и аналогног расуђивања, нашли смо да су хадиси и аналогија сагласни у томе да је услов један са'а пшенице као и код осталих намирница, па је неопходно ослонити се на то.“
5. Ибн Хаџер је рекао: „У хадису Ебу Сеида види се његова снажна посвећеност слеђењу суннета, те избегавање да се прибегне иџтихаду у присуству јасног текста. У поступку Муавије и сагласности људи с њим види се допуштеност иџтихада, што је похвално, али када постоји текст, такав иџтихад је неоснован.“