عَنِ ابْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ:
فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ زَكَاةَ الفِطْرِ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ، أَوْ صَاعًا مِنْ شَعِيرٍ، عَلَى العَبْدِ وَالحُرِّ، وَالذَّكَرِ وَالأُنْثَى، وَالصَّغِيرِ وَالكَبِيرِ مِنَ المُسْلِمِينَ، وَأَمَرَ بِهَا أَنْ تُؤَدَّى قَبْلَ خُرُوجِ النَّاسِ إِلَى الصَّلاَةِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1503]
المزيــد ...
Од Абдуллаха сина Омеровог, Аллах био задовољан обојицом, преноси се да је рекао:
„Аллахов Посланик, мир и благослов на њега, прописао је (наредио је) зекатул-фитр у количини од једног са'а урми или једног са'а јечма, обавезујући његово издвајање и за роба и за слободног човека, и за мушкарца и за жену, и за малолетника и за пунолетника међу муслиманима. Наредио је да се ова милостиња исплати пре него што људи изађу на молитву (Бајрам-намаз).“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1503]
Посланик, мир и благослов на њега, прописао је обавезу зекатул-фитра након Рамазана, у количини од једног са'а, што је четири мудда по тежини. Мудд: то је пуна шака просечног човека, било урми или јечма, која се даје као зекатул-фитр за сваког муслимана – слободног или роба, мушкарца или жену, малолетника или пунолетника – под условом да има више него што му је потребно за храну за један дан и ноћ, како за себе, тако и за оне које издржава. И наредио је да се зекатул-фитр исплати пре него што људи изађу на бајрамску молитву.