عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضيَ اللهُ عنه:
أَنَّهُ لَقِيَهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي طَرِيقٍ مِنْ طُرُقِ الْمَدِينَةِ وَهُوَ جُنُبٌ، فَانْسَلَّ فَذَهَبَ فَاغْتَسَلَ، فَتَفَقَّدَهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَلَمَّا جَاءَهُ قَالَ: «أَيْنَ كُنْتَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ؟» قَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، لَقِيتَنِي وَأَنَا جُنُبٌ فَكَرِهْتُ أَنْ أُجَالِسَكَ حَتَّى أَغْتَسِلَ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «سُبْحَانَ اللهِ، إِنَّ الْمُؤْمِنَ لَا يَنْجُسُ».
المزيد
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је
једном Аллахов Посланик, алејхисселам, срео Ебу Хурејру на једном од мединских путева док је овај био џунуб. Ебу Хурејра се тихо повукао, отишао и окупао се. Аллахов Посланик, алејхисселам, приметио је да га нема. Када му је дошао, упитао га је: „Где си био, Ебу Хурејре?” Он одговори: „Аллахов Посланиче, срео си ме док сам био џунуб, па нисам хтео да седим с тобом док се не окупам.” На то му Посланик рече: „Субханаллах! Верник није нечист.”
