حديث: „Када неко од вас посумња у току намаза и не зна колико је клањао, три или четири реката, нека одагна сумњу и поступи сходно ономе у шта је уверен, потом нека учини две сеџде пре него што преда селам

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«إِذَا شَكَّ أَحَدُكُمْ فِي صَلَاتِهِ، فَلَمْ يَدْرِ كَمْ صَلَّى ثَلَاثًا أَمْ أَرْبَعًا، فَلْيَطْرَحِ الشَّكَّ، وَلْيَبْنِ عَلَى مَا اسْتَيْقَنَ، ثُمَّ يَسْجُدُ سَجْدَتَيْنِ قَبْلَ أَنْ يُسَلِّمَ، فَإِنْ كَانَ صَلَّى خَمْسًا شَفَعْنَ لَهُ صَلَاتَهُ، وَإِنْ كَانَ صَلَّى إِتْمَامًا لِأَرْبَعٍ كَانَتَا تَرْغِيمًا لِلشَّيْطَانِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 571]

Од Ебу Се'ида ел-Худрија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Када неко од вас посумња у току намаза и не зна колико је клањао, три или четири реката, нека одагна сумњу и поступи сходно ономе у шта је уверен, потом нека учини две сеџде пре него што преда селам. Ако буде клањао пет (заједно са додатним рекатом), сехви сеџда ће му намаз учинити парним, а ако је клањао потпун намаз од четири реката (заједно са додатним рекатом), сехви сеџда ће бити пркос ђаволу.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 571]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, објашњава метод поступка у случају сумње која се деси муслиману у намазу па не зна колико је клањао, три или четири. Метод је да не рачуна четири јер сумња у вишак, а да рачуна три јер је убеђен у мањи број реката, затим ће клањати четврти а потом учинити две сеџде пре селама.
Ако је заиста клањао четири, то са додатним рекатом постаје пет, али те две сеџде ће упарити намаз, јер сеџде вреде као замена за један рекат, а намаз који се клања је у основи парни а не непарни. А ако је са тим додатним рек'атом клањао потпун намаз од четири реката, онда је извршио обавезу без додавања или скраћивања.
Сехви сеџда тј две сеџде приликом заборава у намазу јесу понижавање ђавола и његово одвраћање управо од онога што је желео постићи од одвраћања човека постизања скрушености и концентрације у намазу, тако да је човеков намаз постао потпун извршавањем ове Аллахове наредбе - да се додатно клањају две сеџде које Иблис није хтео учинити Адему онда када му је Аллах то наредио да учини у рају и на тај начин одбио покорност Аллаху.