Хадис: Радите од дела (ибадета) само онолико колико можете поднети, јер, тако ми Аллаха, Аллаху неће досадити да награђује док вама не досади и престанете да радите добра дела.“

عَنِ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنين رَضيَ اللهُ عنها زَوْجَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
أَنَّ الْحَوْلَاءَ بِنْتَ تُوَيْتِ بْنِ حَبِيبِ بْنِ أَسَدِ بْنِ عَبْدِ الْعُزَّى مَرَّتْ بِهَا وَعِنْدَهَا رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقُلْتُ: هَذِهِ الْحَوْلَاءُ بِنْتُ تُوَيْتٍ، وَزَعَمُوا أَنَّهَا لَا تَنَامُ اللَّيْلَ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تَنَامُ اللَّيْلَ! خُذُوا مِنَ الْعَمَلِ مَا تُطِيقُونَ، فَوَاللهِ لَا يَسْأَمُ اللهُ حَتَّى تَسْأَمُوا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 785]

Од Аише, мајке верника, радијаллаху анха, супруге Посланика, алејхисселам се преноси да је рекла:
Хаула, кћи Тувејтa ибн Хабиба ибн Есад ибн Абдул-Уза, прошла је поред мене, а код мене је био Аллахов Посланик, алејхисселам. Па рекох: „Ово је Хаула, кћи Тувејта, причају да она не спава ноћу.“ Аллахов Посланик, алејхисселам, рече: „Не спава ноћу? Радите од дела (ибадета) само онолико колико можете поднети, јер, тако ми Аллаха, Аллаху неће досадити да награђује док вама не досади и престанете да радите добра дела.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 785]

Коментар

Била је код мајке верника, Аише, радијаллаху анха, Хаула, кћи Тувејта, радијаллаху анха. Она је изашла управо када је ушао Аллахов Посланик, алејхисселам. Аиша му рече: „Ова жена не спава ноћу, већ је проводи у молитви.“ Тада је Посланик, алејхисселам, у чуду што она толико оптерећује себе, рекао: „Не спава ноћу? Радите она добра дела у којима можете истрајати. Тако ми Аллаха, Аллах не престаје да дарује Својим добрим и послушним робовима награду за њихова добра дела, њихове врлине и покорност, све док они сами не клону и не оставе дела.“

Користи хадиса

1. Чињење добровољних ибадета преко онога што тело може поднети доводи до замора и клонулости у човековој души.
2. Умереност у ибадетима је разлог за устрајност и постојаност у њему.
3. Мало дело које је трајно боље је од много дела на којима се не устраје.
4. Учењак ен-Невеви је рекао: „Када је дело мало али трајно, оно одржава човека у покорности кроз сећање на Аллаха, будност срца, искреност и усмереност према Њему. За разлику од обилних и напорних дела која оптерећују, мало и трајно дело временом расте, све док не надмаши обилно дело, које није у континуитету и то вишеструко.“