عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي رَهْطٍ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ أَسْتَحْمِلُهُ، فَقَالَ: «وَاللَّهِ لاَ أَحْمِلُكُمْ، مَا عِنْدِي مَا أَحْمِلُكُمْ» ثُمَّ لَبِثْنَا مَا شَاءَ اللَّهُ فَأُتِيَ بِإِبِلٍ، فَأَمَرَ لَنَا بِثَلاَثَةِ ذَوْدٍ، فَلَمَّا انْطَلَقْنَا قَالَ بَعْضُنَا لِبَعْضٍ: لاَ يُبَارِكُ اللَّهُ لَنَا، أَتَيْنَا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَسْتَحْمِلُهُ فَحَلَفَ أَنْ لاَ يَحْمِلَنَا فَحَمَلَنَا، فَقَالَ أَبُو مُوسَى: فَأَتَيْنَا النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَذَكَرْنَا ذَلِكَ لَهُ، فَقَالَ: «مَا أَنَا حَمَلْتُكُمْ، بَلِ اللَّهُ حَمَلَكُمْ، إِنِّي وَاللَّهِ -إِنْ شَاءَ اللَّهُ- لا أَحْلِفُ عَلَى يَمِينٍ، فَأَرَى غَيْرَهَا خَيْرًا مِنْهَا، إِلَّا كَفَّرْتُ عَنْ يَمِينِي، وَأَتَيْتُ الَّذِي هُوَ خَيْرٌ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6718]
المزيــد ...
Od Ebu Musaa, radijallahu 'anhu, prenosi se da je kazao:
"Došao sam s grupom pripadnika plemena Eš'ar kod Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, da tražim jahalicu. 'Tako mi Allaha', reče on, 'ja vam neću dati jahalice, nemam jahalica koje bih vam dao.' Ostali smo tu nakon toga onoliko koliko je Allah htio da ostanemo. Potom nam je on (Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem) došao s tri najbolje deve i dao nam da ih uzjašemo. Pošto smo krenuli, rekosmo (ili su neki od nas rekli): 'Allah nam neće dati bereket! Došli smo Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, tražeći jahalice; on se zakleo da nam ih neće dati, ali nam ih je potom ipak dao. Vratimo se (natrag) Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, i podsjetimo ga (na to)!' Nakon što smu mu došli, on nam reče: 'Nisam vam ih ja dao, Allah vam ih je dao! Allaha mi, ako Allah da (inšallah), ja se zaista neću zakleti, a da se, kad vidim da je nešto drugo bolje od nje, neću iskupiti za svoju zakletvu i uraditi ono što je bolje (ili je rekao: '... uradit ću ono što je bolje i iskupiti se za svoju zakletvu')."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh] - [صحيح البخاري - 6718]
Ebu Musa el-Eš'ari nam kazuje da je jednom prilikom došao Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, sa nekoliko pripadnika njegovog plemena. Imali su za cilj da zatraže od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da im se dadne deva za jahanje kako bi učestvovali u borbi. Poslanik se zakleo Allahom da nema nikakvih deva da im dadne. Potom su se vratili, te su se zadržali određeno vrijeme dok Allahovom Poslaniku nisu stigle tri deve. Tada im ih je poslao, pa su oni jedni drugima kazali: "Allah nam neće dati bereketa u ovim devama s obzirom da se Allahov Poslanik zakleo Allahom da nam ne može priuštiti deve." Vratili su mu se i upitali ga o tome. Poslanikim,sallallahu alejhi ve sellem, reče da im je to zapravo Allah dao, jer je On Taj Koji ih je time opskrbio, a Poslanik je samo posrednik u tome. Nakon toga Poslanik im je skrenuo pažnju rekavši: "Tako mi Allaha, ja se doista ne zakunem Allahom, inšallah, da nešto uradim ili da ne uradim, a potom vidim da bolje da drugačije postupim a da ne uradim to što je bolje, a ostavim ono na šta sam se zakleo, a zatim se iskupim za zakletvu."