Hadis: Ko se lažno zakune kako bi nepravedno prisvojio imetak nekog muslimana, susrest će Allaha, a On će biti srdit na njega

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ حَلَفَ عَلَى يَمِينٍ وَهُوَ فِيهَا فَاجِرٌ لِيَقْتَطِعَ بِهَا مَالَ امْرِئٍ مُسْلِمٍ، لَقِيَ اللَّهَ وَهُوَ عَلَيْهِ غَضْبَانُ». قَالَ: فَقَالَ الْأَشْعَثُ: فِيَّ وَاللَّهِ كَانَ ذَلِكَ؛ كَانَ بَيْنِي وَبَيْنَ رَجُلٍ مِنَ الْيَهُودِ أَرْضٌ، فَجَحَدَنِي، فَقَدَّمْتُهُ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَلَكَ بَيِّنَةٌ؟» قُلْتُ: لَا. قَالَ: فَقَالَ لِلْيَهُودِيِّ: «احْلِفْ». قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِذَنْ يَحْلِفَ وَيَذْهَبَ بِمَالِي. فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى: {إِنَّ الَّذِينَ يَشْتَرُونَ بِعَهْدِ اللَّهِ وَأَيْمَانِهِمْ ثَمَنًا قَلِيلًا}. إِلَى آخِرِ الْآيَةِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2416]

Od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
"Ko se lažno zakune kako bi nepravedno prisvojio imetak nekog muslimana, susrest će Allaha, a On će biti srdit na njega." Potom je Eš‘as rekao: "Ovo se odnosilo na mene. Između mene i jednog židova postojalo je zemljište koje je on odbijao da mi vrati, pa sam ga odveo pred Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On me upitao: 'Imaš li dokaz?' Rekao sam: 'Nemam.' Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao židovu: 'Zakuni se.' Na to sam rekao: 'O Allahov Poslaniče, ako se zakune, oduzet će mi moj imetak.' Tada je Allah objavio: 'Oni koji obavezu svoju prema Allahu i zakletve svoje zamjenjuju nečim što malo vrijedi…' do kraja ajeta."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh] - [صحيح البخاري - 2416]

Objašnjenje

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorio je da je zabranjeno lažno se zaklinjati Allahom s namjerom da se nepravedno prisvoji tuđi imetak. Onaj ko to učini suočit će se s Allahovim gnjevom na Sudnjem danu. Eš‘as b. Kajs, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ove riječi izgovorio povodom spora koji je on imao s jednim Židovom oko vlasništva nad zemljištem. Njih dvojica su se obratili Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u svojstvu sudije, pa je rekao Eš‘asu: "Ti trebaš donijeti dokaz kako bi potkrijepio svoju tvrdnju. Ako ne budeš u mogućnosti da pružiš dokaz, tada će ti preostati samo zakletva tvog protivnika, onoga koji osporava tvoju tvrdnju." Potom je Eš‘as rekao: O Allahov Poslaniče, ako tako bude, Židov će se zakleti, neće se ustručavati i uzeće moj imetak." Zatim je Allah, subhanehu ve te‘ala, potvrdio to u Kur’anu riječima: Zaista, oni koji prodaju i mijenjaju svoju obavezu prema Allahu i Njegovu zapovijed vjernicima da izvršavaju emanete, te se lažno zaklinju radi neznatne ovosvjetske koristi, takvi ljudi neće imati nikakva udjela na ahiretu, niti će im pripasti ikakva nagrada. Allah s njima neće govoriti na Sudnjem danu, niti će ih pogledati pogledom milosti i dobra, niti će ih očistiti od grijeha. Njih čeka bolna patnja zbog onoga što su činili.

Koristi hadisa

1. Zabrana uzimanja imovine ljudi na nepošten način.
2. Zaštita prava muslimana, bilo da se radi o malim ili velikim pravima;.
3. Iznijeti dokaz dužan je onaj ko tuži i potražuje, a zakletva je na onome ko to zanegira.
4. Prava se dokazuju uz dva svjedoka, a ako onaj ko potražuje nema dokaz, onda je na drugoj strani da se zakune.
5. Zabrana lažne zakletve kojom se uzima tuđe pravo, što spada u velike grijehe zbog kojih se njegovom počinitelju prijeti Allahovom srdžbom i kaznom.
6. Sudija treba usmjeriti strane u sporu i posavjetovati ih, a posebno kada se jedna strana u sporu želi zakleti.