Hadith: Не верујте ехлу-китабијама, а немојте их ни у лаж утеривати! Кажите: ‘Ми верујемо у Аллаха и у оно што се објављује нама.’

عَنْ ‌أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ:
كَانَ أَهْلُ الْكِتَابِ يَقْرَؤُونَ التَّوْرَاةَ بِالْعِبْرَانِيَّةِ، وَيُفَسِّرُونَهَا بِالْعَرَبِيَّةِ لِأَهْلِ الْإِسْلَامِ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تُصَدِّقُوا أَهْلَ الْكِتَابِ وَلَا تُكَذِّبُوهُمْ، وَقُولُوا: {آمَنَّا بِاللهِ وَمَا أُنْزِلَ إِلَيْنَا} [البقرة: 136] الْآيَةَ».
[صحيح] - [رواه البخاري]

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
„Ехлу-китабије (Следбеници књиге) су учили Теврат на хебрејском језику, а преводили су га на арапски муслиманима. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је у том контексту рекао: „Не верујте ехлу-китабијама, а немојте их ни у лаж утеривати! Кажите: ‘Ми верујемо у Аллаха и у оно што се објављује нама.’" (Ел-Бекаре, 136)”
صحيح - رواه البخاري

Explanation

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је упозорио овај уммет да их не обмани оно што преносе ехлул-китабије из њихових књига. Јевреји су, наиме, у то време учили Теврат на хебрејском језику - то је њихов језик -, а муслиманима су преводили на арапском. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је дао смерницу поводом тога: „Нити им верујте, нити поричите.” Ово се односи на предаје за које не знамо да ли су истина или не. Узвишени Аллах нам је, наиме, наредио да верујемо у Кур'ан који нам је објављен, те да верујемо и у остале објаве које је Он дао. Међутим, некад не можемо знати да је нешто што преносе ехлул-китабије веродостојно, а то је када у нашем шеријату нема ништа што нам указује на то. У том случају, нећемо им поверовати како не бисмо учествовали са њима у ономе што су извитоперили од исправне објаве, а нећемо их ни у лаж утерати како не бисмо занегирали нешто што је истина. Осим тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дао нам је смернице шта да кажемо: „Ми верујемо у Аллаха и у оно што се објављује нама, и у оно што је објављено Абрахаму, и Исмаелу, и Исаку, и Јакову, и потомцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато веровесницима од Господара њихова; ми не правимо никакве разлике међу њима и ми смо Њему предани." (Ел-Бекаре, 136.)