حديث: ‘Немојте кажњавати онако како кажњава Аллах!’

عَنْ عِكْرِمَةَ:
أَنَّ عَلِيًّا رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ حَرَّقَ قَوْمًا، فَبَلَغَ ابْنَ عَبَّاسٍ فَقَالَ: لَوْ كُنْتُ أَنَا لَمْ أُحَرِّقْهُمْ لِأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لاَ تُعَذِّبُوا بِعَذَابِ اللَّهِ»، وَلَقَتَلْتُهُمْ كَمَا قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ بَدَّلَ دِينَهُ فَاقْتُلُوهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 3017]

Од Икриме
се преноси да је Алија, нека је Аллах задовољан њиме, спалио неке људе. За то је сазнао Ибн Аббас, нека је Аллах задовољан њиме, па је рекао: „Да сам ја био на његовом месту, не би их спалио, јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Немојте кажњавати онако како кажњава Аллах!’ Због тога би их погубио, као што је рекао Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега: ‘Ко промени своју веру убијте га!’“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 3017]

الشرح

Алијј бин Еби Талиб, нека је Аллах задовољан њиме, уложио је труд (ар. иџтихад) и одлучио да ватром спали групу јеретика (отпадника) од ислама. Када је то чуо Абдуллах бин Аббас, нека је Аллах задовољан њима, подржао је одлуку о њиховом погубљењу, али је осудио то што су спаљени ватром. Такође је рекао: „Да сам био на његовом месту, не бих их спалио ватром, јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јасно објаснио да само Аллах, Господар ватре, може кажњавати ватром.“ Међутим, довољно је да их убије, јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко се одрекне ислама и промени своју веру у неку другу, убијте га.“

من فوائد الحديث

1. По једногласном мишљењу учењака, отпаднику од ислама прописана је казна уз испуњење одређених услова, коју може изрећи и спровести искључиво владар или судија.
2. Његове речи: „Ко промени своју веру, убијте га“ односе се на онога ко отпадне од ислама; то је општи пропис који се односи и на мушкарце и на жене.
3. Отпадник се не оставља у свом одрицању од вере, већ му се упућује позив да се врати исламу. Ако се не одазове, биће убијен.
4. У овом хадису налази се забрана мучења ватром и поука да се казне по прописаним шеријатским одредбама не извршавају ватром.
5. Величина и врлина Ибн Абаса, нека је Аллах задовољан њима, као и ширина његовог знања и дубина његовог разумевања хадиса Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
6. У овом догађају је видљив пример етичног начина да се некоме укаже на грешку.