عَنْ عَبْدِ اللهِ بنِ مَسْعُودٍ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ: نَامَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى حَصِيرٍ، فَقَامَ وَقَدْ أَثَّرَ فِي جَنْبِهِ، فَقُلْنَا: يَا رَسُولَ اللهِ، لَوِ اتَّخَذْنَا لَكَ وِطَاءً، فَقَالَ:
«مَا لِي وَلِلدُّنْيَا، مَا أَنَا فِي الدُّنْيَا إِلاَّ كَرَاكِبٍ اسْتَظَلَّ تَحْتَ شَجَرَةٍ ثُمَّ رَاحَ وَتَرَكَهَا».
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه] - [سنن الترمذي: 2377]
المزيــد ...
Од Абдуллаха ибн Мес‘уда, нека је Аллах задовољан њима, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, мир над њим, спавао је на простирци од палминог лишћа, па је устао, а на његовој страни остали су трагови. Рекли смо: ‘О Божији Посланиче, зар да ти не направимо мекшу постељу?’ Он је рекао
‘Шта ја имам са овим светом? Ја на овом свету нисам ништа друго до путник који се склонио у хладовину испод дрвета, затим је кренуо и оставио је.’“
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه] - [سنن الترمذي - 2377]
Абдуллах ибн Мес‘уд, нека је Аллах задовољан с њим, споменуо је да је Посланик, мир над њим, спавао на малој простирци истканој од биљака. Када је устао, простирка је оставила трагове на кожи његовог бока. Рекли смо: „О, Божији Посланиче, да ти направимо мекшу простирку, била би боља од твојег лежања на овој грубој простирци.“ На то је Посланик, мир над њим, рекао: Немам љубави ни наклоности према овом свету да бих му тежио. Моје стање и боравак на овом свету нису другачији од путника који се склонио у хладовину испод дрвета, а затим отишао и оставио га.