Хадис: „Није исправно да муслиман који има нешто што треба опоручити проведе три ноћи, а да његова опорука није код њега записана.“

عَنْ ابْنِ عُمَرَ رَضيَ اللهُ عنهُما أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَا حَقُّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ لَهُ شَيْءٌ يُوصِي فِيهِ، يَبِيتُ ثَلَاثَ لَيَالٍ، إِلَّا وَوَصِيَّتُهُ عِنْدَهُ مَكْتُوبَةٌ»، قَالَ عَبْدُ اللهِ بْنُ عُمَرَ رضي الله عنهما: «مَا مَرَّتْ عَلَيَّ لَيْلَةٌ مُنْذُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ ذَلِكَ إِلَّا وَعِنْدِي وَصِيَّتِي».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1627]

Од Ибн Омера, радијаллаху анху, преноси се да је чуо Божијег Посланика, мир над њим, како каже:
„Није исправно да муслиман који има нешто што треба опоручити проведе три ноћи, а да његова опорука није код њега записана.“ Ибн Омер, радијаллаху анху, каже: „Није прошло ниједно вече од када сам чуо Божијег Посланика, мир над њим, како то говори, а да код себе нисам имао записану своју опоруку.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1627]

Коментар

Посланик, мир над њим, обавестио је да није примерено муслиману који има нешто што треба завештати, било да су у питању права или имовина, макар била и мала, да проведе три ноћи, а да његова опорука није записана код њега. Абдуллах ибн Омер, радијаллаху анху, рекао је: „Нисам провео ниједну ноћ од када сам чуо да је Божији Посланик, мир над њим, то рекао, а да код себе нисам имао своју опоруку.“

Користи хадиса

1. - Прописаност остављања опоруке и њено благовремено писање је примена Аллахове наредбе у вези с њом, и то је припрема за (изненадну) смрт, као што помаже да човек добро размисли коме ће шта опоручити пре него сметне с ума због заузетости (па га смрт изненади).
2. Опорука је врста остављање на еманет неком након своје смрти да управља неким делом његове имовине, или да води бригу о његовој малој деци или да одреди некога за било који посао или имовину којом располаже након своје смрти.
3. Опорука се дели на три врсте: 1. Препоручена (мустехаб): То је опорука да се део његове имовине троши у добротворне сврхе, како би му награда за та дела стизала након његове смрти. 2. Обавезна (ваџиб): То је опорука која се односи на права која је обавезан извршити, било да су та права у вези са Аллахом Узвишеним, као што је зекат који није исплатио, кефара (откуп) и слично што је прописано шеријатским законом, или да су у вези са људима, као што су дуг или враћање повераних ствари. 3. Забрањена (харaм): То је опорука у којој завешта више од трећине своје имовине или опорука у корист наследника, што је у супротности са шеријатским прописима.
4. Вредност Ибн Омера, радијаллаху анху, његова ревност у чињењу добра и придржавање прописа Мудрог Створитеља.
5. Ибн Декик ел-'Ид је рекао: „Дозвољавање (да се не запише) у трајању од две или три ноћи има за циљ отклањање потешкоћа и олакшавање обавеза.“
6. Важне ствари треба забележити у писаној форми, јер је то поузданије и боље чува права.