حديث: Ко клања намаз (молитву) као ми, окреће се према нашој кибли (у правцу Кабе), и једе месо животиње заклане по исламским прописима, тај је муслиман који има Аллахову заштиту и заштиту Његовог Посланика. Зато не кршите обавезу коју је Аллах дао у Његово име

عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَاسْتَقْبَلَ قِبْلَتَنَا وَأَكَلَ ذَبِيحَتَنَا فَذَلِكَ المُسْلِمُ الَّذِي لَهُ ذِمَّةُ اللَّهِ وَذِمَّةُ رَسُولِهِ، فَلاَ تُخْفِرُوا اللَّهَ فِي ذِمَّتِهِ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 391]

Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
Ко клања намаз (молитву) као ми, окреће се према нашој кибли (у правцу Кабе), и једе месо животиње заклане по исламским прописима, тај је муслиман који има Аллахову заштиту и заштиту Његовог Посланика. Зато не кршите обавезу коју је Аллах дао у Његово име.
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 391]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да онај ко се придржава спољашњих обележја вере тако што клања као ми, окреће се према Каби тј. нашој кибли, и једе месо животиње заклане по нашим прописима, сматрајући то дозвољеним, тај је муслиман који ужива заштиту и завет Аллаха и Његовог Посланика. Зато не нарушавајте Аллахову заштиту и Његов завет у погледу њега.

من فوائد الحديث

1. Ибн Реџеб је рекао: „Овај хадис указује на то да се крв (живот човека) не чува само пуким изговарањем два сведочења, док се не испуне њихова права. А најважније од тих права је намаз (молитва); због тога је намаз посебно поменут. У другом хадису, уз намаз је додата и зекат (обавезна милостиња).“
2. Људске поступке треба посматрати према ономе што је споља видљиво, а не према унутрашњим намерама. Зато се за онога ко исповеда и испољава спољашња обележја вере примењују прописи који важе за муслимане, све док се код њега не појави нешто што је у супротности с тим.
3. Ибн Реџеб је рекао: „Помињање окретања према кибли указује на то да је неопходно обављати намаз који је прописан муслиманима у њиховој Књизи, објављеној њиховом Посланику, а то је намаз окренут према Каби. У супротном, онај ко би се молио према Џамији Акса (у Јерусалиму) након што је тај пропис укинут, попут Јевреја, или према истоку, као што то чине хришћани, тај није муслиман чак и ако би изговорио сведочење једнобоштва (ар. шехадет).“
4. У овоме је доказ о великој важности места окретања према Кибли у намазу, јер није поменуо ниједан други услов намаза, попут чистоће и других.
5. Ибн Реџеб је рекао: „Његово помињање једења заклане животиње муслимана у себи садржи наговештај да је неопходно придржавати се свих очигледних прописа ислама, а један од највећих је једење заклане животиње муслимана и слагање са њима у погледу клања. Ко се од тога уздржи, тај није муслиман.“