حديث: „Ми смо последњи уммет, а први којима ће се судити

عَنْ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«نَحْنُ آخِرُ الأُمَمِ، وَأَوَّلُ مَنْ يُحَاسَبُ، يُقَالُ: أَيْنَ الأُمَّةُ الأُمِّيَّةُ وَنَبِيُّهَا؟ فَنَحْنُ الآخِرُونَ الأَوَّلُونَ».
[صحيح] - [رواه ابن ماجه] - [سنن ابن ماجه: 4290]

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ми смо последњи уммет, а први којима ће се судити. Рећи ће се: ‘Где је неписмени народ и његов веровесник?’ И тако смо ми последњи, а први.“
[صحيح] - [رواه ابن ماجه] - [سنن ابن ماجه - 4290]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је обавестио да је његов уммет последњи народ по постојању и времену, али и први народ коме ће се судити на Судњем дану. На Судњем дану ће се рећи: ‘Где је неписмени народ и његов веровесник?’, при чему се назив ‘неписмени’ односи на његову неписменост у погледу читања и писања. Биће позвани на обрачун, суђење први. Тако смо ми последњи по времену и постојању, а први у обрачуну на Судњем дану и по уласку у рај.

من فوائد الحديث

1. Предност овог уммета над претходним народима.