حديث: Рекао је: „Да.“ Посланик је тада упитао: „Јеси ли свима њима даровао као овоме?“ Рекао је: „Не.“ Посланик је рекао: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер не сведочим на неправду.“

عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ رَضيَ اللهُ عنهُما:
أَنَّ أُمَّهُ بِنْتَ رَوَاحَةَ سَأَلَتْ أَبَاهُ بَعْضَ الْمَوْهِبَةِ مِنْ مَالِهِ لِابْنِهَا، فَالْتَوَى بِهَا سَنَةً ثُمَّ بَدَا لَهُ، فَقَالَتْ: لَا أَرْضَى حَتَّى تُشْهِدَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى مَا وَهَبْتَ لِابْنِي، فَأَخَذَ أَبِي بِيَدِي وَأَنَا يَوْمَئِذٍ غُلَامٌ، فَأَتَى رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّ أُمَّ هَذَا بِنْتَ رَوَاحَةَ أَعْجَبَهَا أَنْ أُشْهِدَكَ عَلَى الَّذِي وَهَبْتُ لِابْنِهَا، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يَا بَشِيرُ، أَلَكَ وَلَدٌ سِوَى هَذَا؟» قَالَ: نَعَمْ، فَقَالَ: «أَكُلَّهُمْ وَهَبْتَ لَهُ مِثْلَ هَذَا؟» قَالَ: لَا، قَالَ: «فَلَا تُشْهِدْنِي إِذن، فَإِنِّي لَا أَشْهَدُ عَلَى جَوْرٍ»، ولِمُسْلِمٍ: «فَأَشْهِدْ عَلَى هَذَا غَيْرِي».
[صحيح] - [متفق عليه، وله ألفاظ عديدة] - [صحيح مسلم: 1623]

Од Ну'мана ибн Бешира, нека је Аллах задовољан њима двојицом
се преноси да је његова мајка, кћерка Ревахе, затражила од његовог оца да одвоји део свог имања за њеног сина. Он је оклевао и одложио испуњење њеног захтева на годину дана, а затим је одлучио да удовољи њеној молби. Тада је рекла: „Нећу бити задовољна док не позовеш Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да посведочи оно што си даровао мом сину.“ Отац ме је узео за руку, а ја сам тада био дечак, и отишао до Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и рекао: „О Аллахов Посланиче, мајка овог дечака, кћерка Рувахе, жели да те позовем да посведочиш оно што сам даровао њеном сину.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, упитао је: „О Бешире, имаш ли још деце осим овога?“ Рекао је: „Да.“ Посланик је тада упитао: „Јеси ли свима њима даровао као овоме?“ Рекао је: „Не.“ Посланик је рекао: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер не сведочим на неправду.“ А у верзији коју бележи Муслим: „Зовни неког другог да ти сведочи.“
[صحيح] - [متفق عليه، وله ألفاظ عديدة] - [صحيح مسلم - 1623]

الشرح

Ну'ман ибн Бешир, нека је Аллах задовољан њима двојицом, пренео је да је његова мајка Амра бинт Реваха, радијаллаху 'анха, тражила од његовог оца да одвоји део свог имања за њеног сина. Њен муж је оклевао и одложио испуњење тог захтева на годину дана, а потом је одлучио да удовољи њеној молби и дарује нешто свом сину Ну'ману. Тада је она рекла: „Нећу бити задовољна све док не позовеш Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да посведочи оно што си даровао мом сину.“ Тада је мој отац узео мене за руку, а ја сам у то време био дечак, и одвео ме до Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, па му рекао: „О Посланиче Божији, мајка овог дечака, кћерка Ревахе, воли да те позовем да посведочиш оно што сам даровао њеном сину.“ На то је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао: „О Бешире, имаш ли још деце осим овога?“ Рекао је: „Да.“ Тада је Посланик упитао: „Јеси ли свима њима дао поклон као што си овоме?“ Одговорио је: „Не.“ Рекао је: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер ја не сведочим на неправду.“ А у верзији коју бележи Муслим, рекао му је прекорно: „Зовни неког другог да сведочи овој неправди.“

من فوائد الحديث

1. Обавезна је правичност међу синовима и кћеркама у поклонима и даровима, док се издржавање одређује према потребама сваког појединца.
2. Преферирање неке деце над другом сматра се неправдом и неистином, и није дозвољено сведочење о томе ни у прихватању ни у извршавању.
3. Учењак ен-Невеви је рекао: „Пожељно је да човек изједначи своју децу у поклонима, да свакоме од њих дарује исто и да никога не преферира, те да изједначи између синова и ћерки. Неки наши учењаци су рекли да мушкарац треба да добије двоструко више од жене, али је исправно и познато мишљење да се изједначавају, што произлази из вањског значења хадиса.“
4. Пресуде и одлуке које су у супротности са шеријатом су неважеће и не могу се спровести.
5. Испитивање и тражење појашњења од стране судије и муфтије у случајевима који то захтевају; као што је речено у хадису Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем: „Јеси ли ово учинио са свом својом децом?“
6. Учењак ен-Невеви је рекао: „У овоме се налази доказ да је дозвољено да родитељ врати свој дар којег је дао детету.“
7. Наредба да се чини оно што води ка слози и љубави међу браћом и сестрама, и да се избегава оно што изазива међусобну нетрпељивост или води непоштовању родитеља.