Хадис: „Да неко од вас узме своје уже, па оде и донесе сноп дрва на леђима, затим га прода и тако се сачува просјачења, боље му је него да тражи од људи, да ли ће му дати или ускратити.“

عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ العَوَّامِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَأَنْ يَأْخُذَ أَحَدُكُمْ حَبْلَهُ، فَيَأْتِيَ بِحُزْمَةِ الحَطَبِ عَلَى ظَهْرِهِ، فَيَبِيعَهَا، فَيَكُفَّ اللَّهُ بِهَا وَجْهَهُ خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَسْأَلَ النَّاسَ أَعْطَوْهُ أَوْ مَنَعُوهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 1471]

Пренео је Зубејр ибн Ел-Авам, нека је Аллах задовољан њим, да је Посланик, мир му и благослов, рекао:
„Да неко од вас узме своје уже, па оде и донесе сноп дрва на леђима, затим га прода и тако се сачува просјачења, боље му је него да тражи од људи, да ли ће му дати или ускратити.“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 1471]

Коментар

Посланик, мир му и благослов, јасно је показао да је за човека боље да ради било какав посао, макар то било да узме уже, сакупи дрва, носи их на леђима, прода их и од тога живи или чак подели део у добротворне сврхе, него да проси и понижава се тражећи од људи, који му могу дати или га одбити. Просјачење је понижење, а верник је поносит и не дозвољава себи да се понизи.

Користи хадиса

1. Подстицај на уздржавање од просјачења и племенитост у избегавању тражења од људи.
2. Подстицај на рад и залагање за стицање егзистенције, макар тај посао био прост или понижавајући у очима људи.
3. Ислам се бори против просјачења и ленчарења, зато је обавезао тражење егзистенције и рад, чак и ако је тежак, као што је сакупљање и продаја дрва, на пример.
4. Није дозвољено просити ако човек има способност да ради и зарађује за живот.
5. Питање упућено владару у случају потребе је дозвољено, рекао је Узвишени Аллах: „ни онима којима си рекао, када су ти дошли да им даш животиње за јахање: ‘Не могу наћи за вас животиње за јахање’ – па су се вратили сузних очију, тужни што их не могу купити.“ (Ет-тевбе, 92)
6. Ко буде присиљен да проси, јер није у стању да ради и зарађује, или да скупља дрва (као најосновнији посао), томе је дозвољено да тражи, али без навалентности и без упорног инсистирања. Узвишени Аллах је рекао: „Они просећи не досађују људима. “(Ел-Бекаре, 273)
7. Рекао је имам ен-Невеви: „У овоме је подстицај на давање милостиње, јело од зараде сопствених руку и стицање иметка на дозвољен начин.“