حديث: „Ко се закуне на нешто лажно, са намером да присвоји иметак муслимана, тај ће срести Бога док је Он на њега љут.“

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ حَلَفَ عَلَى يَمِينٍ وَهُوَ فِيهَا فَاجِرٌ لِيَقْتَطِعَ بِهَا مَالَ امْرِئٍ مُسْلِمٍ، لَقِيَ اللَّهَ وَهُوَ عَلَيْهِ غَضْبَانُ». قَالَ: فَقَالَ الْأَشْعَثُ: فِيَّ وَاللَّهِ كَانَ ذَلِكَ؛ كَانَ بَيْنِي وَبَيْنَ رَجُلٍ مِنَ الْيَهُودِ أَرْضٌ، فَجَحَدَنِي، فَقَدَّمْتُهُ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَلَكَ بَيِّنَةٌ؟» قُلْتُ: لَا. قَالَ: فَقَالَ لِلْيَهُودِيِّ: «احْلِفْ». قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِذَنْ يَحْلِفَ وَيَذْهَبَ بِمَالِي. فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى: {إِنَّ الَّذِينَ يَشْتَرُونَ بِعَهْدِ اللَّهِ وَأَيْمَانِهِمْ ثَمَنًا قَلِيلًا}. إِلَى آخِرِ الْآيَةِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2416]

Од Абдуллаха ибн Мес'уда, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао:
„Ко се закуне на нешто лажно, са намером да присвоји иметак муслимана, тај ће срести Бога док је Он на њега љут.“ Еш'ас бин Кејс, нека је Бог задовољан њиме, рекао је: „Ово се односи на мене, тако ми Бога. Био је спор између мене и једног човека из реда Јевреја око земље. Одвео сам га код Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, па ми је рекао: ‘Имаш ли доказ?’ Одговорио сам: ‘Не.’ Рекао је Јеврејину: ‘Закуни се.’ Рекао сам: ‘О Божији Посланиче , ако се закуне, узеће моју земљу.’ Тада је Узвишени Бог објавио ајет: ‘Заиста, они који завет Божији и своје заклетве продају за малу цену…’ до краја ајета.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2416]

الشرح

Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, упозорио је на грех заклињања Богом уз свесно лагање, како би се неправедно присвојио туђи иметак. Такав човек ће срести Узвишеног Бога, док ће Он бити љут на њега.
Еш'ас бин Кајс, нека је Бог задовољан њиме, испричао је да му је Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао ове речи када је између њега и једног Јеврејина настао спор око власништва над земљом. Отишли су код Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, па је рекао Еш'асу: Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао:
„На теби је да приложиш доказ како би се потврдила твоја тврдња. Ако то не можеш, онда ти остаје само заклетва твог противника, онога ко је оптужен.“ Тада је Еш'ас рекао: Тада је Еш'ас рекао: „О Божији Посланиче , ако се Јеврејин закуне, он се неће устручавати и узеће моју имовину.“ На то је Узвишени Бог објавио ајет у потврду тога: „Заиста, они који завет Божији и Његову заповест верницима да чувају поверење и своје заклетве којима се лажно куну, (продају за малу цену) од овоземаљских добара, ти неће имати никаквог удела на будућем свету, никакве награде или части.“
„И Бог им неће говорити“, речима које доносе радост и корист, већ ће на њих бити љут. „И неће их погледати“ на Судњем дану, погледом милости и доброчинства. „И неће их очистити“ од њихових грехова и нечистоћа опраштањем. „И за њих је болна казна“, мучна и тешка, због онога што су починили.

من فوائد الحديث

1. Забрана присвајања имовине других људи на неправедан начин.
2. Велика важност права муслимана, било малих или великих.
3. Доказна обавеза на тужиоцу, а заклетва на оптуженом.
4. Право се утврђује са два сведока: Ако тужилац не може пружити доказ (два сведока), право се утврђује на основу заклетве оптуженог.
5. Забрана лажне заклетве. Лажна заклетва, којом се неправедно присваја туђе право, спада у велике грехе. Овај чин изазива Божију срџбу и заслужује Његову казну.
6. Опомена судије странама у спору, посебно пре заклетве.