عَن أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَا بَالُ أَقْوَامٍ يَرْفَعُونَ أَبْصَارَهُمْ إِلَى السَّمَاءِ فِي صَلاَتِهِمْ»، فَاشْتَدَّ قَوْلُهُ فِي ذَلِكَ، حَتَّى قَالَ: «لَيَنْتَهُنَّ عَنْ ذَلِكَ أَوْ لَتُخْطَفَنَّ أَبْصَارُهُمْ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 750]
المزيــد ...
Енес бин Малик, Аллах нека е задоволен со него, пренесува дека Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, рекол:
„Што им е на некои луѓе што за време на намазот ги подигаат погледите кон небото?“ – па остро ги предупреди, сè додека не рече:
„Или нека престанат, или навистина ќе им биде одземен видот!“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 750]
Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, строго ги предупредил оние што ги подигаат погледите кон небото за време на намазот – било додека доват или во друг момент од молитвата. Во своето предупредување отишол дотаму што ги опоменал и се заканил дека кој го прави тоа може да го изгуби видот ненадејно, без да почувствува – и така да ја изгуби благодатта на гледањето.