Хадис: ’Заиста, ватром не треба да кажњава нико осим Господара ватре.’“

عنْ ابنِ مَسْعُودٍ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ:
كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ، فَانْطَلَقَ لِحَاجَتِهِ، فَرَأَيْنَا حُمَّرَةً مَعَهَا فَرْخَانِ، فَأَخَذْنَا فَرْخَيْهَا، فَجَاءَتِ الْحُمَرَةُ فَجَعَلَتْ تَفْرِشُ، فَجَاءَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «مَنْ فَجَعَ هَذِهِ بِوَلَدِهَا؟ رُدُّوا وَلَدَهَا إِلَيْهَا»، وَرَأَى قَرْيَةَ نَمْلٍ قَدْ حَرَّقْنَاهَا، فَقَالَ: «مَنْ حَرَّقَ هَذِهِ؟» قُلْنَا: نَحْنُ. قَالَ: «إِنَّهُ لَا يَنْبَغِي أَنْ يُعَذِّبَ بِالنَّارِ إِلَّا رَبُّ النَّارِ».
[صحيح] - [رواه أبو داود] - [سنن أبي داود: 2675]

Од Ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
„Били смо са Аллаховим Послаником, алејхисселам, на једном путовању, па је он отишао ради потребе. Ми угледасмо једну птицу са два пилића, па смо узели њена два пилића. Птица је дошла и почела да маше крилима. Потом је дошао Посланик, алејхисселам, и рекао: ’Ко је ожалостио ову птицу одузевши јој њену децу? Вратите јој децу!’ Затим је угледао мравињак који смо били запалили, па је рекао: ’Ко је запалио ово?’ Рекосмо: ’Ми.’ Он тада рече: ’Заиста, ватром не треба да кажњава нико осим Господара ватре.’“
[صحيح] - [رواه أبو داود] - [سنن أبي داود - 2675]

Коментар

Абдуллах ибн Мес’уд, радијаллаху анху, споменуо је да су били са Послаником, алејхисселам, на путовању. Посланик, алејхисселам, отишао је ради своје потребе, а његови другови су затекли птицу са два пилића, па су их узели. Птица је тада почела да шири и маше својим крилима, уплашена због губитка својих птића. Потом је дошао Посланик, алејхисселам, и рекао: „Ко је ожалостио и уплашио ову птицу одузевши јој њене мале?!” Потом је наредио да јој их врате. Затим је угледао мравињак који је био запаљен ватром, па је рекао, алејхисселам: „Ко је запалио ово?“ Неки од његових другова рекоше: „Ми.“ Он им тада рече: „Није допуштено никоме да живо биће кажњава ватром, осим Аллаху, њеном Створитељу.“

Користи хадиса

1. Прописано је да се човек склони од погледа људи ради обављања своје природне потребе.
2. Забрана мучења животиња одузимањем њихових младунчади.
3. Забрана паљења мрава и других инсеката ватром.
4. Подстицај на самилост и милост према животињама и истицaњe да је ислам у томе био претеча.
5. Његова, алејхисселам, милост према животињама.
6. Кажњавање ватром је нешто што је искључиво у надлежности Узвишеног Господара, слављено било Његово Име.