عنْ ابنِ مَسْعُودٍ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ:
كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ، فَانْطَلَقَ لِحَاجَتِهِ، فَرَأَيْنَا حُمَّرَةً مَعَهَا فَرْخَانِ، فَأَخَذْنَا فَرْخَيْهَا، فَجَاءَتِ الْحُمَرَةُ فَجَعَلَتْ تَفْرِشُ، فَجَاءَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «مَنْ فَجَعَ هَذِهِ بِوَلَدِهَا؟ رُدُّوا وَلَدَهَا إِلَيْهَا»، وَرَأَى قَرْيَةَ نَمْلٍ قَدْ حَرَّقْنَاهَا، فَقَالَ: «مَنْ حَرَّقَ هَذِهِ؟» قُلْنَا: نَحْنُ. قَالَ: «إِنَّهُ لَا يَنْبَغِي أَنْ يُعَذِّبَ بِالنَّارِ إِلَّا رَبُّ النَّارِ».
المزيد
Од Ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
„Били смо са Аллаховим Послаником, алејхисселам, на једном путовању, па је он отишао ради потребе. Ми угледасмо једну птицу са два пилића, па смо узели њена два пилића. Птица је дошла и почела да маше крилима. Потом је дошао Посланик, алејхисселам, и рекао: ’Ко је ожалостио ову птицу одузевши јој њену децу? Вратите јој децу!’
Затим је угледао мравињак који смо били запалили, па је рекао: ’Ко је запалио ово?’ Рекосмо: ’Ми.’ Он тада рече: ’Заиста, ватром не треба да кажњава нико осим Господара ватре.’“
